Pozdrav preko dalekih planina i voda

Iako su Kina i zemlje Centralne i Istočne Evrope razdvojene dalekim planinama, naša srca su blisko povezana. Pre 20 godina posetio sam neke centralnoistočne države i to je na mene ostavilo dubok utisak. Drugi samit Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope i treći ekonomskotrgovinski forum između Kine i centralnoistočnih zemalja održaće se sutra u Bukureštu. Učestvovaću na oba skupa i posetiću Rumuniju. Očekujem da ću zajedno s rukovodiocima i ličnostima iz raznih sektora 16 zemalja diskutovati o saradnji u raznim oblastima. Uoči mog putovanja, želim da u ime kineskog naroda izrazim srdačan pozdrav narodima zemalja Centralne i Istočne Evrope.

Kina i zemlje Centralne i Istočne Evrope poštuju i podržavaju jedni druge, čime je stvoreno tradicionalno prijateljstvo. Pre više od 60 godina, kada je osnovana nova Narodna Republika Kina, zemlje Centralne i Istočne Evrope bile su među prvima koje su je priznale i time je otvorena nova stranica međusobne prijateljske saradnje. U proteklim godinama, sve strane su pružale pomoć bilo da je reč o prirodnim nepogodama, bilo da je reč o teškoj privrednoj situaciji.

Takvo prijateljstvo, stečeno u teškim prilikama, uvek će ostati u srcima naroda Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope. Stupajući u 21. vek, kineska reforma je ušla u novu etapu, a privredna transformacija u centralnoistočnim zemljama dala je pozitivne rezultate. Odnosi svih strana u novim istorijskim uslovima imali su novi razvoj. Poslednjih godina, s rukovodiocima zemalja centralnoistočne Evrope stalno sam se sastajao i uzajamno smo razmenjivali telegrame ili pisma, čime smo uspostavili dobre individualne odnose. Uveren sam da će ova poseta produbiti naše uzajamno razumevanje i unaprediti saradnju između Kine i šesnaest zemalja centralnoistočne Evrope.

Godine 2012. trgovinska saradnja i međusobna razmena između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope premašila je 50 milijardi američkih dolara. Kina je uputila više od 100 trgovinskih i investicionih delegacija, čime je doprinela saradnji s odgovarajućim zemljama u oblasti prehrambene industrije, mehanizacije i nove energije. Kina je s Albanijom i Mađarskom potpisala sporazum o trgovinskoj transakciji lokalnim valutama, što je olakšalo prikupljanja novčanih sredstava i obostranim preduzećima pružilo pogodnosti. Kina i Rumunija postigle su vidne rezultate u gajenju i selekciji poljoprivrednih kultura. Neprestano je proširivana saradnja Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope u izgradnji infrastrukture. Most na Dunavu u Beogradu postao je simbol kinesko-srpskog prijateljstva.

Sastanak lokalnih rukovodilaca Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, održan u julu ove godine u kineskom gradu Čongćingu, privukao je hiljadu predstavnika iz više od 600 preduzeća i dao novi podsticaj za razmenu iskustava preduzeća prisutnih zemalja.

Trenutno, vrednost trgovinske razmene između Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope predstavlja samo desetinu od ukupne vrednosti trgovine Kine i Evropske unije. Zato postoji veliki potencijal u povećanju međusobne praktične saradnje. Mi smo izdržali iskušenje međunarodne finansijske krize i krize evropskih dugova. Globalno gledano, privredni rast u našim zemljama je stabilan. Naše zemlje su tržišta u razvoju, koja se suočavaju sa zajedničkim zadatkom – ekonomskom tranzicijom i inovacijom.

Kina sprovodi strategiju otvaranja prema Zapadu, dok kineske kompanije brže ulaze na globalna tržišta. Zemlje Centralne i Istočne Evrope posvećuju sve veću pažnju otvaranju prema Dalekom istoku. Mnoga preduzeća okreću se azijskopacifičkom i kineskom tržištu. Ovakva zajednička vizija omogućila je da naša ekonomska saradnja napreduje i uspeva. Ona je dovela do novog vrhunca rasta i jačanja saradnje.

– Zemlje Centralne i Istočne Evrope proizvode visokokvalitetne mesne i mlečne proizvode i vino. Kineski urbani tempo života povećaće potražnju za govedinom, jagnjetinom, sirom, vinom i drugim proizvodima. Centralna i Istočna Evropa postaće važan izvoznik poljoprivrednih proizvoda za Kinu. Doći će do stabilnog rasta poljoprivredne trgovine.

– U većini zemalja Centralne i Istočne Evrope neophodno je unapređenje železničkih pruga, puteva, luka i drugih saobraćajnih kapaciteta. Kineska proizvodnja saobraćajne i transportne opreme poslednjih godina postigla je brzi razvoj. Naročito u oblasti železnice velike brzine koja saobraća na više od 10.000 kilometara. Kina je potpuno sposobna za preduzimanje infrastrukturnih visokokvalitetnih projekata u oblasti transporta u zemljama Centralne i Istočne Evrope.

– U zemljama Centralne i Istočne Evrope hitno treba da se obnove postrojenja za proizvodnju električne energije, a kvalitet kineske opreme za termocentrale i hidrocentrale dostigao je svetski nivo. Kina takođe ima i visokorazvijenu tehnologiju i proizvodne mogućnosti svetske klase za razvoj nuklearne, solarne i energije dobijene iz vetra. Oprema je visokokvalitetna, a cene su niske, što je realan izbor zemalja Centralne i Istočne Evrope.

– Za izgradnju infrastrukture u zemljama Centralne i Istočne Evrope potrebna je finansijska pomoć. Kina želi da zajedno sa ovim državama pronađe fleksibilan način za korišćenje posebnog kredita u vrednosti od 10 milijardi američkih dolara za pomoć velikim projektima u regionu Centralne i Istočne Evrope.

Kina i zemlje Centralne i Istočne Evrope imaju dobru saradnju i u kulturnoj oblasti. Učenje kineskog jezika, studiranje u Kini i uživanje u kineskoj umetnosti i njeno poštovanje postali su popularni u ovim zemljama. Dosta studenata iz ovih država aktivno učestvuju u takmičenju „Most kineskog jezika”, gde su pokazali odlične rezultate u poznavanju kineske kulture i jezika. Mnogi klasični igrani filmovi iz tih zemalja kao i sport ostavili su na kineske gledaoce dubok utisak. Širom sveta poznati srpski teniser, Novak Đoković, idol je kineske omladine, pa je i dobio počasni nadimak Sjao De (Kinezi tako zovu od milja veoma drage i popularne ličnosti).

Samo jedna vest koja izveštava o događajima iz dela Centralne i Istočne Evrope na kineskom sajtu „Kinesko-evropski poštar” veoma brzo privlači hiljade i hiljade čitalaca. Turističko putovanje u zemlje Centralne i Istočne Evrope predstavlja trend za obične građane Kine. Samo tokom 2012. godine, broj kineskih turista u ovim državama dostigao je cifru od 320.000. Mnogim Kinezima više nego dobro su poznata mesta kao što su Šopenova rodna kuća u Varšavi, Ribarski bastion u Budimpešti i Dvorac Peleš u Sinaji u Rumuniji. Dalje širenje dvosmernog turizma postala je zajednička misija svih strana. Kina i 16 zemalja Centralne i Istočne Evrope razmatraju mogućnosti o osnivanju i ustanovljavanju turističke federacije koja bi ovaj dvosmerni turizam učinila lakšim. Verujem da će turizam postati glavna oblast razvoja u saradnji Kine i zemalja ove oblasti.

Zemlje Centralne i Istočne Evrope predstavljaju važne članice šire evropske porodice. Kina odlučno podržava integraciju Evropske unije i želi da vidi jedinstvenu i prosperitetnu Evropu. Takođe podržavamo i odlučnost centralnoistočnih evropskih zemalja da postanu članice Evropske unije.

Svet danas prolazi kroz duboke promene. Kineski razvoj je stupio u novu etapu. Mi ćemo nepokolebljivo nastaviti dalju reformu, još više se otvoriti prema svetu, stimulisati razvoj tržišta i unapređivati održiv i zdrav razvoj privrede.

Kina je i dalje država u razvoju. Prosečni bruto društveni proizvod tek je premašio 6 hiljada američkih dolara, što je manje u odnosu na mnoge zemlje Centralne i Istočne Evrope. Verujemo da će uz produbljivanje reforme i otvaranje, kinesko tržište s milijardu i 300 miliona stanovnika pružiti još više prilika za čitav svet, uključujući zemlje Centralne i Istočne Evrope.

Od Budimpešte, preko Varšave, i sada do Bukurešta, od Privredno-trgovinskog foruma do susreta rukovodilaca Kine i zemalja Centralne i Istočne Evrope, sve strane učesnice ostvarile su dobru saradnju. Verujem da će naša saradnja biti sve čvršća i šira. Od ovog putovanja mnogo očekujem.

Svim narodima zemalja Centralne i Istočne Evrope želim srećan i uspešan život!