Da li je Dačić proamerički, a Vučić pronemački političar

Zato što Srbija još ne može da pronađe adekvatnu osobu za šefa diplomatskog predstavništva u Vašingtonu, neko bi u šali mogao da kaže kako Ivica Dačić čestim odlascima u Ameriku obavlja ujedno i posao „nerezidencijalnog ambasadora“.

Od kada je postao premijer Dačić bio je sedam puta u SAD. Poslednji put kada je učestvovao u raspravi o Kosovu na sednici Saveta bezbednosti. Tada se sastao i sa stalnim predstavnikom SAD pri UN Samantom Pauer, ali i američkim biznismenom Donaldom Trampom.

Četiri od sedam premijerovih poseta SAD bile su, inače, adresirane na Savet bezbednosti UN kada se raspravljalo o Kosovu, dve su u startu nosile ekonomski predznak, dok je jedna bila upriličena povodom odlaska na Molitveni doručak. Tokom ovih poseta najviše rangirane ličnosti sa kojima se Dačić susreo jesu potpredsednik SAD Džozef Bajden i zamenik državnog sekretara Vilijam Berns.

Prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić boravio je u Nemačkoj dva puta kao srpski zvaničnik, ali je tamo ranije bio i u delegaciji SNS-a, uoči prošlogodišnjih parlamentarnih izbora.

Vučić, koji je u Nemačkoj „probio led” posetivši u septembru prošle godine Berlin prvi od članova ove vlade, ponovo se tamo našao u februaru ove godine, boreći se za odluku o dobijanju datuma za početak pregovora sa EU. O značaju te posete govori činjenica da se tadasastao sa savetnikom kancelarke Angele Merkel za spoljnu i bezbednosnu politiku Kristofom Hojzgenom, za koga važi da je čovek koji mnoge konce drži u rukama i prava adresa za razgovore o najvažnijim pitanjima Srbije i EU, ali i sa nemačkim šefom diplomatije Gvidom Vesterveleom, koji mu je rekao da datum pregovora zavisi od ishoda dijaloga u Briselu.

Vučić ne krije da želi da ima dobre odnose sa Nemačkom za koju mnogi misle da je poslednjih godina postala uticajnija u Srbiji od SAD. Prvi potpredsednik je izjavio da je svestan da će ga SAD, s kojom naša zemlja ima interes da blisko sarađuje, baciti „kao isceđenu krpu”,kao što su svakog drugog bacili „jer oni imaju interese svoje zemlje” i da je za Srbiju od ključnog značaja na evropskom tlu saradnja s Nemačkom.

„Za Srbiju je od ključnog značaja na evropskom tlu saradnja s Nemačkom. Ako je to greh i ako sam nemački čovek, srećan sam što će Boš 27. novembra da otvori fabriku u Srbiji“, rekao je prvi potpredsednik vlade u intervjuu „Nedeljniku“.

Analitičar Dragomir Anđelković smatra, pak, da je i dalje anglo-saksonski uticaj dominantan na Balkanu, kako američki, tako i britanski. „Nemačka povećava svoj upliv u kontekstu evrointegracija. Ali, čak i kada se radi o evrointegracijama, poslednju reč ima Amerika, to je nesumnjivo”, kaže Anđelković i naglašava da je za Srbiju bitno da razgovara i s jednima i s drugima.

Da li se onda može reći da je Dačić – koji je krajem 2009. „zbog angažmana u odnosima sa EU i SAD” skinut sa američke crne liste prema kojoj se pripadnicima nekadašnjeg Miloševićevog režima zabranjuje ulazak u Ameriku – proamerički političar?

Deo odgovora na ovo pitanje dao je na posredan način sam premijer u agenciji AP povodom  početka radova na „Južnom toku”, rekavši da oni na Zapadu koji kritikuju Srbiju zbog bliskosti i partnerstva sa Rusijom treba da se zapitaju zašto nisu ponudili takve odnose Srbiji. „Ja Zapadu uporno govorim da je Srbiji potreban strateški partner i na Zapadu... Ali oni uopšte nisu zainteresovani”, objasnio je premijer.

Izgleda da je državni vrh podelio „zaduženja”u diplomatskoj ofanzivi i da svako od njih pokušava, uključujući i predsednika države, „da učini maksimum sa svoje strane”, što je, kako kaže Aleksandra Joksimović, predsednica Centra za spoljnu politiku,„vrlo pametno”.

I Predrag Simić, profesor Fakulteta političkih nauka, ocenjuje da se pre može reći da „naša spoljna politika sada ide između prozapadne i proruske”.

Inače, gotovo sve posete Dačića i Vučića koje bi trebalo prevashodno da doprinesu napretku Srbije ka evropskim integracijama bile su političko-ekonomske, što, prema Simićevim rečima,ne treba da čudi, jer je Srbija u ovom trenutku razapeta između Kosova, koje se rešava i u Berlinu i u Vašingtonu, ali i problema u ekonomiji.

Rezultat tih diplomatskih ofanziva trebalo bi uskoro i da se pokaže. Konstatujući da su posete Americi do sada uglavnom bile u vezi sa Kosovom, ovaj stručnjak za međunarodne odnose ocenjuje da je Briselski sporazum učinak tih ofanziva.

Joksimovićeva, međutim, misli da je evidentno da je napravljen ogroman napredak u pregovorima između Beograda i Prištine, da je to Zapadu bilo veoma važno i da se u tom smislu očekuje da će posle okončanog izbornog ciklusa na Kosovu sve to biti vrednovano održavanjem međuvladine konferencije, čime će biti otvoreni pregovori sa EU. „U tom smislu se Dačićeva i Vučićeva ofanziva može smatrati pozitivnom”, ocenjuje nekadašnja pomoćnica jugoslovenskog ministra spoljnih poslova.

-------------------------------------------------------------------------------

Posete premijera Dačića SAD

1. avgust 2012 – Njujork, sednica Saveta bezbednosti

2. februar 2013 – Molitveni doručak u Vašingtonu

3. mart 2013 – Njujork, sednica Savet bezbednosti

4. maj 2013 – razgovor sa potpredsednikom Džozefom Bajdenom u Vašingtonu i poseta IT kompanijama, istočna i zapadna obala

5. jun 2013 – Njujork, sednica Saveta bezbednosti

6. septembar 2013 – Nju Orleans, američko-srpski investicioni forum

7. novembar 2013 – Njujork, sednica Saveta bezbednosti