Srbija pod sve većim pritiskom azilanata

Nisam sklon da to izgovaram, ali ovog puta, za razliku od ranijeg iskustva iz Banje Koviljače, imamo jasnu podršku Vlade Srbije i očekujem da ćemo obezbediti smeštaj za tražioce azila kojih je sve više, izjavio je  za „Politiku” Vladimir Cucić, komesar za izbeglice i migracije. On je uveren da će posle svih razgovora tražioci azila, uz postojeće centre u Banji Koviljači i Bogovađi, spas od zime pronaći i u Obrenovcu, kao i u selu Vračević, koje se nalazi u blizini Bogovađe. Ipak, ove dve poslednje lokacije biće samo privremena rešenja dok se za tu svrhu ne osposobi bivša kasarna „Mala Vrbica” kod Mladenovca.

– Broj azilanata stalno varira. Kada je komesarijat preuzeo brigu nad centrom u Banji Koviljači bilo ih je svega dvadesetak. Najjeftinije je da za tu svrhu odredimo neku napuštenu kasarnu, kao što je ona pored Mladenovca, za šta je obezbeđen novac, ali i tamo su se bunili. Neracionalno je da gradimo nove smeštajne kapacitete – kaže Cucić, po čijoj proceni trenutno između 200 i 250 tražilaca azila nema smeštaj, a kapacitet centra kod Mladenovca biće oko 300 ljudi.

U Srbiju stiže sve više tražilaca azila – tokom 2012. godine zabeleženo ih je 2.723, a samo tokom prvih devet meseci 2013. godine čak 3.193, sa procenom da će ih do kraja godine biti oko 4.000. Za razliku od prošle godine kada ih je najviše bilo iz Avganistana, ove godine najviše ih je iz Sirije, Eritreje i Somalije, kažu u MUP-u Srbije.

– Većina njih u Srbiju ilegalno ulazi iz Makedonije. Prelaze granicu van prelaza, preko takozvanog zelenog pojasa, osim kada ih krijumčare u vozilima. Minulih godina dobili smo pomoć EU i to terenska vozila i termovizijske kamere, što nam je pomoglo da efikasnije kontrolišemo granicu. Međutim, još nemamo dovoljno tehničkih sredstava i ljudi – objašnjava Miloš Zatezalo, načelnik Odeljenja za strance u Upravi granične policije MUP-a Srbije.

Ilegalne migracije problem su cele Evrope i manje-više svuda se sprovode visoki međunarodni standardi, po kojima se tražiocima azila izlazi u susret i sprovodi procedura u kojima se razmatra njihov zahtev, pri čemu im se ne uskraćuje sloboda kretanja. Većina onih koji ilegalno uđu u Srbiju odmah zatraži azil, nakon čega im policija izdaje odgovarajući dokument i upućuje ih u centre u Banji Koviljači i Bogovađi. Većina ne sačeka kraj te procedure, već nastavlja svoj put prema bogatim državama EU, pri čemu iz Srbije ilegalno prelaze u Mađarsku i sve češće u Hrvatsku. Od početka 2012. godine samo je pet tražilaca azila dobilo azil i ostalo u Srbiji.

Oni malobrojni koji ne traže azil, ili MUP smatra da je njihov zahtev neopravdan – na primer, ako azil „zatraže” kada ih policija zaustavi duboko u teritoriji Srbije, a logično je da azil zatraže odmah po prelasku granice, spadaju u kategoriju ilegalnih migranata.

– Protiv njih se pokreće prekršajni postupak zbog ilegalnog prelaska državne granice, izriče im se novčana kazna koja se, ako nemaju novac, može zameniti kaznom odgovarajućeg broja dana u zatvoru. Nakon toga im se otkazuje boravak u Srbiji i izriče mera zabrana ulaska u Srbiju u trajanju od jedne do dve godine – kaže Zatezalo.

Ilegalni migranti se vraćaju u zemlju iz koje su ilegalno ušli u Srbiju. Dokaz za to može biti snimak i drugi dokazi sa granice, pa i ako se kod njih pronađu neka dokumenta iz kojih je jasno da su pre ulaska u Srbiju boravili u određenoj susednoj zemlji. Kao što MUP Srbije vraća ilegalne migrante koji su ušli iz Makedonije, tako nadležni u Mađarskoj vraćaju u Srbiju one za koje postoje dokazi da su u tu zemlju ušli iz Srbije. Poseban problem predstavlja utvrđivanje identiteta, mnogi ilegalni migranti nemaju lična dokumenta, što skoro onemogućava njihovo vraćanje u zemlju porekla. 

M. Galović 

----------------------------------

Sve aktuelniji balkanski put migracija

U Komesarijatu za izbeglice i migracije objašnjavaju da je ceo region pod pritiskom ilegalnih migranata, posebno zbog rata u Siriji. Dolaze i iz Afrike, a pošto su ilegalni prelasci Sredozemnog mora sve rizičniji, što je svima jasno posle nedavnih brodoloma u kojima je mnogo migranata izgubilo živote, „balkanski put” prema EU je dobio na značaju. Pri tome Dunav kao prirodna barijera „štiti” Rumuniju koja efikasno kontroliše mostove, pa se reke migranata kreću preko Bugarske, Makedonije i Srbije prema EU.