Četvrti bezuspešan pritisak na Moskvu

Predsednik Rusije Vladimir Putin tražiće u susretu sa predsednikom SAD Džordžom Bušom, u nedelju u Mejnu, da se nastave pregovori Beograda i Prištine o statusu Kosova, najavio je juče savetnik ruskog predsednika za međunarodnu politiku Sergej Prihodko."Naš cilj je da u Savetu bezbednosti UN iskoristimo šansu koja i dalje postoji da se obnove pregovori Beograda i Prištine, na izbalansiranoj osnovi, kako bi našli takav kompromis o statusu pokrajine, koji bi mogao da bude odobren u Savetu bezbednosti UN i ne bi stvarao negativne presedane u različitim regionima sveta", naveo je Prihodko.

On je izjavom da se Moskva ne može saglasiti sa situacijom u kojoj "jednu zemlju kažnjavaju za greške prethodnog režima, rasparčavajući njenu teritoriju, uprkos njenim željama", potpuno raspršio nade da će američki predsednik uspeti nekim povlasticama i ustupcima da privoli ruskog predsednika da ne ulaže veto ili, barem da Rusija bude uzdržana ako do glasanja o novoj rezoluciji o Kosovu u SB dođe.

Prihodko nije hteo da komentariše mogućnost da Rusija upotrebi veto u Savetu bezbednosti UN ako joj tekst rezolucije o Kosovu ne bude odgovarao. Međutim, Moskva je preksinoć odbila četvrti po redu predlog rezolucije o Kosovu koji su u SB iznele SAD, Velika Britanija i Francuska.

U novom nacrtu rezolucije eksplicitno se navodi da je "zbog istorije" Kosovo specijalan slučaj i da Savet bezbednosti neće moći da ga tretira kao presedan. Uprkos tome, Rusija je odbacila tekst, jer se i dalje protivi "automatskom" davanju nezavisnosti Kosovu posle 120 dana pregovora.

Izvor Bete tvrdi da "Rusija nije bila zadovoljna nacrtom, zbog čega i nije zakazano glasanje o rezoluciji ili neki novi sastanak, tako da tokom vikenda nisu predviđeni nikakvi razgovori niti konsultacije u Savetu bezbednosti povodom kosovskog pitanja".

Iako četvrti po redu prelog rezolucije donosi neke novine, savetnik premijera Aleksandar Simić naglašava da je novina što se prihvata produžetak pregovora, "ali se još od samita G8 insistira na automatizmu – da se, po njihovom završetku, ako ne dođe do napretka, donese odluka o povlačenju Rezolucije 1244, i samim tim otvaranju puta proglašenju nezavisnosti Kosova. Simić zaključuje da očigledno zapad nije uspeo da nađe odgovor na pitanje presedana, "koji bi bio učinjen namatanjem nezavisnosti jedne pokrajine, jednoj demokratskoj državi, koja u ovom trenutku nije samo član UN i drugih međunarodnih organizacija, nego i predsedava Savetom Evrope".

Dušan Reljić iz nemačkog Instituta za međunarodne odnose i bezbednost rekao je juče za B92 da nacrt nove rezolucije predstavlja još jedan bezuspešan diplomatski pritisak na Moskvu.

"Interesantan je podatak da je Moskva u januaru prošle godine, u saopštenju posle sastanka Kontakt grupe u Londonu, prihvatila stav da je Kosovo specifičan slučaj zbog represije u pokrajini za vreme Miloševićevog režima, da bi samo posle nekoliko nedelja povukla svoj potpis sa tog saopštenja", podseća Reljić. Stavovi između Rusije i SAD su se od tada zaoštrili i već nekoliko nedelja se spekuliše o tome da će sastanak Putin – Buš biti prilika da se stvari pokrenu sa mrtve tačke.

O stavovima SAD-a povodom kosovskog pitanja juče je u Strazburu govorio i ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, koji je rekao da uprkos različitim stavovima, "ne znači da nećemo nastaviti dijalog sa svim članicama Kontakt grupe i Saveta bezbednosti, uključujući i SAD".

Tokom jučerašnjih razgovora sa Reneo van der Lindenom, predsednikom Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Jeremić je naglasio da bi nasilna promena granica Srbije i priznavanje nezavisnosti Kosova bez odluke Saveta bezbednosti predstavljalo ozbiljnu pretnju za demokratski razvoj i bezbednost Srbije, regiona i Evrope. "Ko god odluči da ignoriše te temelje i međunarodno pravo i da prizna suvereni deo naše teritorije, u konkretnom slučaju južnu pokrajinu Kosovo i Metohiju, kao nezavisnu državu, u bilateralnom odnosu s tom zemljom moraćemo da razmotrimo da li ćemo biti ili ne u prilici da nastavimo kvalitet i nivo bilateralnih odnosa kao što je bio pre nekog takvog eventualnog akta", rekao je Jeremić.

--------------------------------------------------------------------------

Simić: Razgovori na drugačiji način

Savetnik premijera Aleksandar Simić rekao je juče za Betu da su razgovori neophodni, ali na drugačiji način, sa neutralnim posrednikom koji će uspeti da natera i Beograd, i separatističke Albance sa Kosmeta na konstruktivan dijalog. Simić tvrdi da rusko protivljenje pokazuje da dijalog ne može biti vezan rokovima niti unapred datim rešenjima.

Prema rečima savetnika, to protivljenje pokazuje da je pozicija Moskve lagodna i da se zasniva na nečemu što je opštevažeće. Ruski stav ne iznenađuje, od početka pregovora, oktobra-novembra 2005. godine, on podrazumeva dve stvari – da status mora biti kompromisno rešenje i u skladu sa međunarodnim poretkom.

Simić je ocenio da se preksinoćno predstavljanje četvrtog nacrta rezolucije može smatrati kao još jedan pritisak pred predstojeći sastanak predsednika SAD i Rusije da se ruski veto, ukoliko se rezolucija stavi na glasanje, predstavi kao neka vrsta opstrukcije. Prema njegovim rečima, smetnju takvom scenariju predstavlja to što Kina u julu preuzima ulogu predsedavajuće Saveta bezbednosti, a ona je sa dosadašnjim stavovima poznata kao zastupnik poštovanja povelje UN. Savetnik je dodao da ne veruje da bi Kina dala podsticaj da se glasa o rezoluciji o Kosovu.