SPS ispao iz vlasti u Kragujevcu

Kragujevac – Još od prošlog petka i vanredne sednice Skupštine grada, kada su odbornici SPS-a napustili zasedanje, a predsednik lokalnog parlamenta Saša Milenić iz URS-a, ipak, ostao na tom mestu, „političke kuhinje” u Kragujevcu radile su punom parom. Na političkoj berzi trgovalo se nemilice, i sa partijama i sa odbornicima.

Kako sada stoje stvari, gradonačelnik Kragujevca Veroljub Stevanović „pazario“ je bolje od Radomira Nikolića, lidera ovdašnjih naprednjaka, koji su u političkoj borbi bez rukavica ostali „kratkih rukava“. Bar za sada, pošto su do šestog decembra, kada se glasa o budžetu grada, moguća svakakva iznenađenja. Posebno u okolnostima kada su vlasnici mandata odbornici pojedinačno, a ne partije koje su ih kandidovale.

Stevanović je juče, na konferenciji za medije u svojoj stranci, predstavio novu-staru vlast u Kragujevcu, bez SPS-a koji ga je „izdao“, ali sa Jedinstvenom Srbijom i PUPS-om. – Nastavljamo tamo gde smo stali, samo u nešto drugačijem sastavu – izjavio je Stevanović, poručujući da će svi rukovodeći ljudi iz SPS-a biti smenjeni.

Na novoj vanrednoj sednici Skupštine grada, u ponedeljak, biće smenjeni gradski rukovodioci (zamenica predsednika lokalnog parlamenta Slavica Kominac i član Gradskog veća zadužen za životnu sredinu Zoran Prokić, koji je ujedno i predsednik Gradskog odbora SPS-a), dok će trojica direktora (Obren Ćetković – „Vodovod“, Živomir Ranković – „Abrašević“ i Zlatko Milojević – Spomen-park „21. oktobar“) biti razrešeni najkasnije do kraja godine. Stevanović je rekao da je ovakva odluka doneta pošto su se kadrovi SPS-a oglušili o poziv nove vladajuće koalicije da sami podnesu ostavku.  

Gradski odbori JS-a i PUPS-a, što je donekle iznenađenje, doneli su odluku da u Skupštini grada nastupaju samostalno, bez koalicionih partnera iz redova socijalista, i pored toga što su lideri ovih partija, Dragan Marković Palma i Jovan Krkobabić, na republičkom nivou u „čvrstom zagrljaju“ sa predsednikom SPS-a, premijerom Ivicom Dačićem. Kako će reagovati partijske centrale, ostaje da se vidi i u slučaju SPO-a i DSS-a, koji u različitim varijantama sada sarađuju sa SNS-om, a čiji su se lokalni odbori, ovde u Kragujevcu, svrstali uz URS.

– Poštujemo stav naše partije da se na republičkom nivou sarađuje sa SNS-om, ali ovde imamo punu autonomiju u odlučivanju – obrazložio je stav GO SPO-a predsednik Milan Urošević, koji je ujedno i predsednik Saveta vladajuće koalicije.

Prema njegovim rečima, nova-stara kragujevačka vlast imaće podršku 52 odbornika Skupštine grada (URS – 36, DSS – 5, LDP i SPO – 6, JS i PUPS – 4, Vladan Vučićević, samostalni odbornik, koji je, kao kadar NS Velimira Ilića „prebegao“ sa naprednjačke liste). Inače, u kragujevačkoj skupštini je ukupno 87 odbornika, što znači da je za većinu potrebno 44 glasa.

S obzirom na (iznuđenu) odluku socijalista da prekinu saradnju sa URS-om i izađu iz vlasti, u Kragujevcu je nastala posve neobična situacija: tri najveće stranke u Srbiji – SNS, DS i SPS – ovde su u opoziciji.

– Srećan sam što se to dogodilo, što su oni koji su radili po principu diktata sada skupa u opoziciji. Pokazalo se da ovde postoji moral i ja očekujem da će Kragujevac uskoro biti plamičak koji će razgoreti vatru neke nove vlasti i u Srbiji – rekao je gradonačelnik Stevanović, napominjući da je svestan pritisaka koji mogu da uslede.

U uslovno rečeno drugom taboru, među naprednjacima, demokratama i socijalistima, juče je bilo mirno. Hladnokrvno su primili vest o novoformiranoj većini, što bi moglo da znači da je „imperija“ sigurna u svoju snagu. Ko, zapravo ima vlast u srcu Šumadije postaće jasnije šestog decembra, na redovnoj sednici Skupštine grada, na kojoj će odbornici a ne partije dizati ruku za URS-ov predlog budžeta za 2014. ili biti protiv njega.

„Berza“ s početka teksta nije zatvorena, naprotiv, trgovina glasovima će se tek sada zahuktati, a čitava politička burleska mogla bi biti završena neizglasavanjem budžeta. Takav razvoj događaja doveo bi ili do „tihog prekomponovanja“ vlasti bez izbora, ili bi u Kragujevcu bila uvedena privremena uprava, koja bi kasnije raspisala izbore.