Dan Republike – praznik koji su svi nekada rado slavili

Titova Jugoslavija odavno ne postoji, Dan Republike se više ne slavi, ali, da se ne lažemo, mnogipamte te neradne dane i odlaske kod rodbine na selo, stavljanje pionirskih marama oko vrata, spremanje ruske salate ipečenja. Taj 29. novembar, nepostojeći praznik nepostojeće države, praznuje se samo u sećanjima, a kod jugonostalgičarske sorte, biće svečano posebno danas, kada je istinski jubilej – 70 godina od dana AVNOJ-a.   

Dan Republike bio je centralni praznik, obeležavajući godišnjicu Drugog zasedanjaAVNOJ-a, kada su u bosanskom gradiću Jajcu predstavnici partizanskog pokreta proglasili federalno uređenje Jugoslavije. Ustavotvorna skupština FNRJ formirana je takođe – 29. novembra 1945. godine.

Posle raspada Jugoslavije, ovaj praznik se obeležavao samo u Srbiji. Dan Republike ostao je zvanični praznik u Saveznoj republici Jugoslaviji sve do 14. novembra 2002, kada je ukinut odlukom Veća građana Savezne skupštine SRJ.

– Iako je to praznik nepostojeće države, kada se probudim 29. novembra, ja ga se itekako sećam, mada nemam nikakav ideološki odnos prema njemu. Za razliku od aktuelnog Dana državnosti, za koji znam samo da je neradni dan – kaže etnolog i glavni i odgovorni urednik Trećeg programa RadioBeograda Predrag Šarčević, pojašnjavajući kako je veoma interesantno da je Dan Republike bio jedan od centralnih partijskih praznika bez posebnih ideoloških rituala, za razliku od proslava, recimo, Prvog maja.

– Za praznik rada ili Dan pobede, nekoliko puta su održavane vojne parade, čime je demonstrirana moć režima. Ali Dan Republike se vremenom pretvarao u istinski, narodni praznik. Oni koji nisu slavili slavu, pored Nove godine, slavili su 29. novembar. Rođaci iz grada odlazili su kod rodbine u selo, i obrnuto. To je bilo doba kolektivnih seoba naroda i narodnosti bivše Jugoslavije. Postoji još jedna simpatična činjenica – bio je to i kolektivni dan za svinjokolj i porodična okupljanja– kaže Šarčevićnaglašavajući odsustvo ideološkog pritiska i nametanje formalnih obrazaca za proslavu Dana Republike.

On objašnjava da i danas u jugonostalgičarskoj mitologiji Dan Republike postoji kao jedan od centralnih stubova bivše države.

–Kako je 29. novembar bio neraskidivo povezan sa Jajcem, ispričano je mnogo viceva na račun imena tog lepog grada, ali su te šale bile bez zluradosti, što je ovaj praznik još više odvajalo od ostalih revolucionarnih svetkovina i približilo ga građanima. Mada je i 1. maj imao veliku prazničnu „popularnost”, jer pada u vreme kada se obeležava prolećno doba, tako je 29. novembar bio važan, jer je padao u slavsko vreme, što sada veoma dobro vidimo i osećamo – napominje Šarčević. 

A. Apostolovski

-------------------------------

Kuća cveća 29.11.2013.

Veterani obeležili 29. novembar

JAGODINA – Delegacije SUBNOR-a šest opstina Pomoravskog okruga, sa gostima iz Kragujevca, Kruševca, Lapova i Varvarina, danas su u Jagodini brojnim manifestacijama obeležili nekadašnji praznik - 29. novembar Dan Republike.

Svečanost je počela tribinom o osnivaču socijalističkog pokreta u Srbiji i na Blakanu Svetozaru Markoviću, o čijim idejama i republikanstvu uopšte, je govorio direktor Istorijskog arhiva u Jagodini, istoričar mr. Dejan Tanić.

„Reč je o civilizacijskim naporima Srbije kroz 19. i 20. vek, i ne samo Srbije već i naroda čitave južnoslavenske teritorije, što se na neki način odrazilo i na Drugo zasedanje AVNOJ-a, 29. novembra 1943. godine”, rekao je Tanić.

Učesnike tribine, koja je održana u organizaciji Okružnog odbora SUBNOR-a pozdravio je predsednik Velimir Ostojić.

Delegacije boraca su posetile Spomenik Svetozaru Markoviću na gradskom groblju i položile venac i cveče.

Spomenik Markoviću na njegovom grobu, podignut je 22. septembra 1946. godine na stogodišnjicu njegovog rođenje, i od tada, do 1992. godine Jagodina se zvala Svetozarevo.

Borci su položili vence i na Spomenik poginulim partizanima u „Aleji nosilaca partizanske spomenice 1941”. godine i na Spomen kosturnicu 1.170 vojnika i oficira Crvene armije na „Ruskom groblju”, poginulih u oslobađanju ovog dela Srbije.  Tanjug

--------------------------------

Turisti u Muzeju istorije Jugoslavije

Obeleženo 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ

BEOGRAD – Društvo za istinu o NOB i avnojevskoj Jugoslaviji i Savez antifašista Srbije obeležili su danas 70 godina od Drugog zasedanja AVNOJ-a, a sa skupa je upućen predlog državama naslednicama SFRJ da se obnove i reafirmišu tri savezna praznika kojima su slavljeni zajednička borba, pobeda i višedecenijski život u jednoj zemlji.

Oni su u saopštenju poručili da su ti praznici (4. jul-Dan ustanka naroda Jugoslavije, 9. maj-Dan pobede i 29. novembar -Dan Republike) nasilno i ishitreno ukinuti u ratovima devedesetih godina „na štetu svih naroda zajedno i svakog posebno”.

Podsećajući na značaj koji je u istoriji južnoslovenskih naroda imalo zasedanje AVNOJ-a u Jajcu 1943. godine, predsednik Društva za istinu o NOB i Jugoslaviji pesnik Goran Babić rekao je da potomcima „moramo objasniti razloge i uzroke propasti ovdašnje levice i to moramo obaviti beskompromisno i samokritično”, ali i „pronaći odgovore na pitanja današnje epohe”.

Predsednik Saveza antifašista Srbije Aleksandar Kraus rekao je da iako nema više zemlje u „kojoj su mnogi od nas proveli veći i najlepši deo života, ta zemlja, kao da je, na neki svoj, poseban način, i dalje, vrlo živa”.

„Kao deo jugoslovenske državne zajednice, Srbija je značajno doprinela ostvarenju mnogih ciljeva AVNOJ-a i NOB-a”, rekao je Kraus i dodao da smo danas svedoci da se mnogi od ciljeva antifašističke borbe ne ostvaruju, a da se istovremeno obnavljaju i mnogi postupci koji po svemu podsećaju na nacifašizam.

Obrazlažući predlog o vraćanju značajnih datuma iz prošlosti zajedničke države u kalendar državnih praznika, penzionisani general Svetozar Oro rekao je da članovi antifašističkih društava dižu svoj glas i zahtevaju da se „trajno i odlučno iskorenjuje i iskorijeni bratoubilaštvo i da se trajno reafirmiše i afirmiše bratstvo i jedinstvo”.

Svečanosti u Muzeju „25. maj” prisustvovali su i većnik AVNOJ-a Ljubo Babić, penzionisani general Petar Matić, preživeli borci NOR-a i njihovi potomci, predstavnici Udruženja španskih boraca, članovi porodice Josipa Broza Tita, predstavnici SUBNOR-a i drugi.Tanjug