Izazvao kovitlac

Poziv američkog ambasadora u Beogradu Majkla Kristijana Polta Srbiji da pusti Kosovo "da ode", jer se ono "neće vratiti", zatim njegovo hipotetičko pitanje šta bi Srbija učinila kada bi Amerika priznala da je pogrešila i momentalno povukla svoje trupe sa Kosova, onda njegov "nesporazum" sa Fakultetom političkih nauka (zbog čega je istupio za govornicom "Gvarnerijusa", umesto na FPN), kao i  njegova tvrdnja da između SAD i Srbije ne postoji neprijateljstvo, neposredan je povod žestokog srpsko–američkog kovitlaca minule sedmice.

Iz srpske vlade nisu mu ostajali dužni: poručeno mu je da Srbija spremna da razgovara o ,,zanimljivom predlogu" da bi "SAD da se povuku sa Kosova", a kad je reč o međusobnim odnosima, predočeno mu je da se prijateljima ne otima deo teritorije. I neke ovdašnje stranke (SRS i SPS) oštro su kritikovale Poltove stavove, naglašavajući da se sve vreme ponaša kao da je direktno u kampanji za nezavisno Kosovo, a na njegovu izjavu da iza odluke FPN-a da se medijima ne omogući da prate njegovo izlaganje na tom fakultetu "verovatno stoji strah od reperkusija iz izvora vlasti", iz te akademske ustanove rečeno je da nisu želeli da se od tog predavanja "pravi politika".

Nije prvi put da Polt, diplomata sa skoro tridesetogodišnjim iskustvom, nastupa na način za koji poznavaoci dobre diplomatske prakse kažu da nije primeren jednom diplomati. Koliko pre desetak dana, takođe mu je zamereno što je o statusu Kosova govorio srednjoškolcima (u Trećoj beogradskoj gimnaziji), umesto da je stavove svoje vlade o političkim temama preneo uobičajenim diplomatskim kanalima.

Još od dolaska na službu u Beograd, maja 2004. godine, Polt je apelovao na Srbiju ,,da se okrene budućnosti" tako što će u potpunosti rešiti pitanje saradnje s Haškim tribunalom i prihvatiti nezavisnost Kosova. Kada se, međutim, sklope Poltove izjave na kosovsku temu, uočava se jasna gradacija – sve do Ahtisarijevog predloga kad njegov stav o nezavisnosti postaje izričit. Septembra 2004. godine govorio je da rešenje treba da se donese na Kosovu, "a ne u Beogradu, Vašingtonu, na Bermudama ili bilo gde drugde". Januara 2005. godine tvrdio je da SAD nisu donele nikakvu odluku o budućnosti Kosova. Decembra te godine da "nije isključen nijedan ishod (pregovora) – ni nezavisnost, a ni autonomija". Aprila 2006. godine komentarišući izjavu američkog Nikolasa Bernsa da je nezavisnost "već gotova stvar", Polt je naveo da je to jedan od mogućih ishoda. Aprila ove godine izjavio je da bi, ukoliko to pitanje ne bude rešeno moglo da dođe do nestabilnosti i nasilja na Kosovu, u Srbiji i u regionu i konstatovao: ono će biti nezavisno "na teži ili na lakši način".

Uveravao je, u više navrata, našu javnost da je došao da gradi "nove odnose između naše dve zemlje". Kud god je krenuo po Srbiji, ljudi su ga, kaže, dočekivali prijateljski, ali su ankete beležile kritički stav građana prema Americi. A on je neprestano isticao da su SAD prijateljski nastrojene prema Srbiji, ilustrujući to i primerima. Upitan da li se slaže sa mišljenjem analitičara da su američki interesi na Balkanu isključivo politički i vojni, odgovorio je da kada bi to bilo tačno ni "US Stil"  ne bi bio ovde.