Ljubavno obeležje Ajše i Stojana

Vranje – U poslednje vreme skoro da nema školske ekskurzije koja iz poštovanja prema tragičnoj ljubavi Ajše i Stojana ne poseti Beli most u Vranju. Veće posete turista iz zemlje i inostranstva su naročito na Dan zaljubljenih, ili kada su Mladenci. Mnogi i zbog verovanja u njegovu čudotvornu moć dolaze u pohode vranjskom Belom mostu. Uglavnom to čine oni čija je bračna zajednica u krizi, mladi da se pomire i održe vezu, a budući supružnici da im bračna zajednica večno traje i da ih ništa ne može razdvojiti. Mnogi flašicama, ispod mosta, zahvataju vodu kojom prskaju odeću kako bi svoju ljubav zaštitili od zlih sila i uroka.

– Uspeli smo da sačuvamo ovaj istorijski dragulj od propadanja. Sada, kao da je mnogo belji i lepši nego što je bio – kaže Dejan Stanojević, direktor Direkcije za izgradnju Vranja koja je finansirala radove revitalizacije i očuvanja Belog mosta, i dodaje da je Beli most postao turistička atrakcija Srbije. 

Stanojević ističe da će uskoro biti obnovljene i stare vranjske "češme" oko kojih su se dešavale mnoge zanimljivosti.

Vranje je, poput Verone, koja je stvarajući turističku atrakciju o tragičnoj ljubavi dvoje mladih to dobro unovčila, imalo svoje tragične ljubavnike Ajšu i Stojana. O nekim ljubavima je u svojim delima pisao i Bora Stanković.

– Ovo dvoje, čijoj se ljubavi hiljade mladih danas dive, po mnogo čemu su specifični i zanimljivi. Zato smo uložili maksimalne napore da obnovimo i sačuvamo Beli most – kaže Izabela Savić, direktor Turističke organizacije Vranja, i dodaje da su, za razliku od Romea i Julije, Ajša i Stojan živeli u osmanlijsko vreme i svoju strasnu i tragičnu ljubav, takođe, zapečatili smrću.

Lepa Ajša je bila kći jedinica bogatog i moćnog Selim-bega. Usamljena i visokim kamenim zidom odvojena od ostalog sveta, ona je svakog jutra slušala čarobni zvuk dvojnica mladog, lepog i stasitog čobanina Stojana, koji je sa ovcama prolazio pored njenog doma. Kroz odškrinutu kapiju stalno ga je pratila pogledom i zaljubila se. Sanjala je i žudela da ode s njim u planine. Ni Stojan nije ostao ravnodušan pred lepom Turkinjom. Počeli su tajno da se sastaju. Po čaršiji su kružile priče o zabranjenoj ljubavi Turčinove kćeri i mladog kaurina. Priče su došle i do ušiju Selim-bega.

Jednog dana, kada se iskrala iz kuće i otrčala u susret svom draganu, za njom je pošao ljutit i besan Selim-beg. U ruci je držao pušku. Našao ih je pored reke, uperio pušku i opalio prema mladiću, ali metak nije pogodio Stojana, već Ajšu, koja je svojim telom zaklonila mladića. Drugi kuršum pogodio je Stojana u srce. Jedno pored drugog ležali su mrtvi dvoje mladih čiji je jedini greh bio strasna ljubav.

Po priči, koja se vranjskom čaršijom pronosila godinama, teško ranjena Ajša, pre nego što je zauvek sklopila oči, izrekla je ocu svoju poslednju želju: da se od novca koji je bio namenjen za njenu udaju podigne most na mestu gde su se sastajali i zajedno u smrt otišli.

Selim-beg je ispoštovao amanet svoje jedinice. Skrhan bolom za svojom mezimicom i jedinicom, podigao je 1844. godine most koji je narod nazvao Beli most i koji spaja obale Vranjske reke.

Na mostu ljubavi stoje ploče sa natpisom na arapskom jeziku. Sadržinu teksta preveo je matičar Hafis Tutfi Munsalihović, a glasi: "Ovaj most zvaće se Beli most, on će služiti za olakšicu. Voda koja ispod njega teče neka posluži ljudima za zdravlje! Prolaznici, prođite jedanput preko mosta i vratite se: videćete da je sagrađen za dobro svakog čoveka. Muhamede Mustafo, posreduj za humanu vlasnicu Ajšu...".

Ispod ovog dodat je još jedan tekst na arapskom jeziku: "O čuvaru, vlasnica ove dobrote i lepote hanuma Ajša podiže ovaj most da joj Bog oprosti njene grehe i grehe njenih roditelja".