Sve više hranitelja dece sa smetnjama u razvoju

Dete je kao televizor bez uputstva i bez garantnog lista. Nikad ne znate šta će se prikazivati na „programu” i nema garancije da će dete biti dobro ako sve pravilno učinite za njega, kaže Violeta Jerko Presečki (50), koja već šest godina brine o devetogodišnjem dečaku oštećenog sluha, koji je na spisak stanara njene porodice stigao iz doma za decu bez roditelja. A kada ovu ženu pitate zašto se odlučila na hraniteljstvo, a inače ima dve zdrave devojčice, koje joj ulepšavaju život, ona odgovara:

– Godinama sam volontirala u domu za decu bez roditelja i u svom naručju držala stotinu mališana, ali to dete mi se „zalepilo” za srce. Moje devojčice Stela i Luna zbog njega su naučile znakovni jezik i one su želele da budemo hraniteljska porodica. Ovih dana završava se administrativna procedura oko usvojenja dečaka, pa će on i zvanično postati član porodice, ali on je „naše” dete od prvog dana. Suprug i ja smo imali dve devojčice i mislili smo da je naša sreća potpuna. A onda je u naš dom stigao dečak i shvatili smo da za sreću potrebno troje dece – priča Violeta.

Ipak, postoje mnogi izazovi hraniteljstva.

– Svi koji govore da je lako gajiti dete sa zdravstvenim smetnjama ulepšavaju istinu. Ako nema ljubavi, razumevanja i velike volje da se odgaja tuđe dete, ne treba se odlučiti za hraniteljstvo. Gajiti dete sa zdravstvenim problemom je teško, naporno i iscrpljujuće. Oni koji misle da će hraniteljstvom rešiti svoje materijalne probleme i da će se lako „snaći” sa detetom, koje je došlo iz ustanove ili iz neke disharmonične porodice, veoma greše – dešava se da vas to dete emotivno „rasturi” – iskrena je Violeta.

Kada je dečak došao u njenu porodicu, ukućani su se osam meseci trudili da mu izmame osmeh na lice.

– Četiri i po godine je bilo potrebno da progovori. Dešavalo se da satima pokušavamo da ga zabavimo, a on samo tužno zuri u jednu tačku. Dešavalo se da me pita: „Zašto ja imam plave oči, a ti braon?”, iako slika njegove biološke majke visi u našoj dnevnoj sobi. Gajiti dete sa smetnjama u razvoju znači da stalno učite kako da izađete u susret njegovim potrebama. Ali ljubav koju od njega dobijamo najveća je nagrada za uloženi trud – kaže Violeta.

Ovaj dečak je jedan od 140 dece sa ozbiljnim zdravstvenim problemima koji danas odrastaju u hraniteljskim porodicama, a direktorka Centra za porodični smeštaj i usvojenje Dobrila Grujić ne krije zadovoljstvo što sve veći broj naših sugrađana želi da odgaja ovu decu. U ovom momentu svaka peta hraniteljska porodica gaji dete sa smetnjama u razvoju, a statistika govori da je više od 6.000 mališana smešteno u 4.300 hraniteljskih porodica širom Srbije. Osim toga, sve veći broj naših sugrađana prihvata decu druge nacionalnosti, pa u hraniteljskim porodicama odrasta 155 romske dece. Raste i broj usvojene dece – do kraja ove godine 150 mališana dobiće nove roditelje, a tokom 2012. godine bilo je svega 116 usvojenja.

Državni sekretar Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike Brankica Janković ističe da se još 1.200 dece nalazi u ustanovama i za njih se intenzivno traže hranitelji i usvojitelji.

– Prirodna porodica je najbolje mesto za odrastanje deteta i zato mi pružamo veliku stručnu podršku biološkoj porodici, a gotovo dve trećine mališana ima kontakte sa biološkim roditeljima. Međutim, gotovo je zanemarljiv broj mališana koji su se vratili svojim roditeljima – tokom prošle godine svega 20 njih – kaže Brankica Janković.

----------------------------------------------------------------------

Zbog čega se deca izmeštaju iz porodica

Dobrila Grujić objašnjava da biološki roditelji ove dece nisu u stanju da brinu o njima zbog mnogih problema – neki su u veoma nezavidnoj ekonomskoj situaciji, drugi imaju ozbiljne zdravstvene i mentalne tegobe ili su zavisnici od opijata ili alkohola... Upravo zbog toga veoma je stroga selekcija hranitelja – skoro polovina osoba koje se prijavljuju za ovo „zanimanje” biva odbijeno, a svaki treći hranitelj je srodnik detetu.