Posle bombi sledi Nobelova nagrada

Pakistanska šesnaestogodišnja aktivistkinja za ženska prava Malala Jusafzaj, kojoj su talibani pucali u glavu jer se javno zalagala za prava žena na obrazovanje, kao jedan od kandidat za ovogodišnju Nobelovu nagradu za mir rekla je da još nije zaslužila tu prestižnu nagradu.

Verujem da su se premijer Srbije i kosovske vlade Ivica Dačić i Hašim Tači tokom 20 rundi Briselskog dijaloga barem nekoliko puta osećali kao da im je pištolj prislonjen uz glavu. Oni su već to smatrali dovoljnim jer ni jedan ni drugi nisu rekli da nagradu nisu zaslužili.

Doduše, inicijativa albanskog kokusa u američkom Kongresu za njih nije nova, pošto ih je još u aprilu novinar londonskog „Ekonomista” Tim Džuda „kandidovao” za ovu nagradu uz obrazloženje: „Ako imate nekoga ko je bio deo vlasti koja je vodila rat ovde, a sada je deo vlade koja stvara dogovore i sporazume – zar to nije nešto?”

To „nešto” je bilo dovoljno da Nobelovu nagradu za mir 1973. godine dobiju Henri Kisindžer (SAD) i Le Duk To (Vijetnam; koji je odbio da je primi) za vijetnamski mirovni ugovor i 1994. Šimon Perez, Jicak Rabin i Jaser Arafat za mirovni ugovor na Bliskom istoku. Pre nego što je Kisindžer „doprineo obustavljanju vijetnamskog rata” tokom 10 godina, do 1972. godine, na Vijetnam su SAD izručile 7,5 miliona tona bombi i ubile skoro dva miliona ljudi.

Slučaj s Kosovom je sličan: NATO je prvo Srbiju zasejao osiromašenim uranijumom iz koga bi jedino mogla da nikne Nobelova nagrada.

Kako se taj vijetnamski mirovni sporazum pokazao samo kao primirje, jer je rat nastavljen do 1975. godine, u sedište Nobelovog komiteta u Oslu stigla je poruka iz Međunarodnog instituta za istraživanje mira da je ova nagrada obezvređena „jer je mir nešto više od odsutnosti rata” i primedba da laureati moraju da budu ličnosti koje su dale istinski doprinos miru.

Zanimljivo je da ni u Beogradu ni u Prištini ne misle da su Dačić i Tači ličnosti koje zaslužuju tu nagradu.

Na zajedničkoj konferenciji za medije prošle nedelje, koja je bila upriličena povodom dobijanja datuma za početak pregovora Srbije sa EU, nešto šarma i razbarušenosti unelo je pitanje novinarke upućeno premijeru šta misli o inicijativi albanskog kokusa da dobije ovu nagradu. Dačić je osmehujući se rekao da nije čuo da se čeka njegov odgovor na ovu inicijativu i da priča toliko neverovatno deluje da ne bi da je komentariše. Potom se uozbiljio i rekao: „Ništa mi ovde nismo radili ni za Nobelove nagrade, ni za svoj rejting, ni za fotelje, nego za Srbiju – i to nam je najveća nagrada”.

U Beogradu se plaše da je ova nominacija zamka kako bi se priznala nezavisnost Kosova i rehabilitovao bivši komandant OVK, a u Prištini vlada nepodeljeno uverenje da trajno rešenje još nije postignuto.

Predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun smatra da je doprinos Briselskog sporazuma stabilnosti i očuvanju mira, ne samo na području Srbije nego i u regionu, veliki i da je to možda i događaj godine u regionu. Ali, on misli da prihvatanje te inicijative nosi opasnost zloupotrebe jer bi to bio pokušaj da dobiju priznanje da je reč o državi i njenom tzv. premijeru.

Bivši pregovarač s Prištinom i čovek koji je 2003. godine u američkom Kongresu koordinirao srpsku lobističku grupu Borko Stefanović podseća da je vođa albanskog kokusa Eliot Engel najžešći zastupnik albanskih interesa i da je, naravno, uvek bio protiv srpskih inicijativa. Engel je u odličnim odnosima s višedecenijskim albanskim lobistom Džoom Diogardijem i u svom izbornom distriktu ima dosta Albanaca (otkud su i ubijena braća Bitići), koji nisu toliko brojni, koliko su finansijska snažni.

Bez obzira na to što smatra da je zaključivanje Briselskog sporazuma važno za stabilnost regiona, Stefanović nije siguran da je to za „Nobela”, iako ga ne bi ni začudilo, s obzirom na devalvaciju značaja ove nagrade. On smatra da se iza te inicijative „krije potreba da se na Zapadu Tači predstavi kao mirotvorac i čovek velike vizije, u čemu je Dačić samo jedna od strana”. „Oni to žele da predstave kao mirovni sporazum dve nekada zaraćene države, pri čemu je jedna, po albanskom tumačenju, okupirala drugu, a onda su, eto, uspeli da pronađu mir”, kaže Stefanović.

Kako Priština poslednjih dana nije bila impresionirana izveštajem šefice evropske diplomatije Ketrin Ešton, koja je takođe predložena za ovu nagradu, o napretku Srbije u normalizaciji odnosa, tako nisu nimalo oduševljeni idejom da Tači i Dačić dobiju ovu nagradu.

Glavni urednik prištinskog dnevnika „Koha ditore” Agron Bajrami kaže da se nije mnogo komentarisala ova vest, ali on smatra da bi odluka da se ljudi nagrađuju pre nego što postignu nešto konkretno i dugoročno bila kontroverzna.

„Jasno je da bi među Albancima na Kosovu bilo veoma negativno dočekano da se Ivica Dačić nagradi za mir, dakle, čovek koji je u 90-im imao direktnu ulogu u vlasti u Srbiji, a očekujem da bi i mnogima u Srbiji bilo čudno da bivši vođa OVK dobije tu nagradu”, kaže Bajrami i dodaje da, „i ako zanemarimo njihove uloge u prošlosti, mislim da bi bilo neumesno jer nismo postigli trajan mir i rešenje”.

-------------------------------------------------------------------

Novinari u trci za Nobela

U sredu je portal njuz, koji objavljuje izmišljene vesti na aktuelne političke teme, objavio da su se Dačić i Tači potukli pošto su čuli da postoji inicijativa da podele Nobelovu nagradu za mir. Prema rečima „izvora” ovog portala, nijedan od dvojice premijera nije prvi započeo tuču, već su istovremeno jedan na drugog nasrnuli kada su se sreli u hodniku. Portal navodi da su ih ubrzo njihovi saradnici razdvojili, „tako da je tuča trajala svega nekoliko sekundi, tokom koje su se čule psovke na srpskom i albanskom jeziku”.

Da nije sve šala, vest o inicijativi za Nobelovu nagradu izazvala je i pravi mali rat među srpskim novinarima. Vest o tome da su Dačić i Tači kandidati za priznanje prvi je, na naslovnoj strani, u sredu objavio dnevni list „Naše novine”, da bi nekoliko sati kasnije, istu „ekskluzivnu” informaciju objavio Tanjug.

Glavni i odgovorni urednik „Naših novina” Antonije Kovačević, povodom ovog preuzimanja vesti bez navođenja izvora, kaže da će kolege iz Tanjuga preko svojih lobista u kongresu kandidovati za neku drugu nagradu, pošto su Dačić i Tači kaparisali Nobelovu.

„Bila bi sramota da zemlja budućeg dobitnika ’Nobela’ baštini medijsku anarhiju. Šalu na stranu, svakodnevno smo svedoci da u potrazi za instant uspehom, a okruženi opštim beznađem i odsustvom bilo kakvih vrednosti, novinari zaboravljaju osnovne etičke postulate, sledeći devizu: Što je tvoje, to je i moje! Ako se to i može oprostiti bulevarskoj štampi, državna novinska agencija bi morala da bude bastion profesionalizma i primer nama ostalima”, kaže Kovačević i predlaže da Savet za štampu ubuduće razmatra i ovakve slučajeve.

Biljana Mitrinović

-----------------------------------

Dačić: Do sada su nas kandidovali samo za Hag

UŽICE – Premijer Ivica Dačić izjavio je danas u Užicu, povodom navoda medija o kandidaturi briselske trojke za Nobelovu nagradu za mir, da njega o tome niko nije zvanično obavestio i da ne veruje da će do toga doći, napominjući da su srpske lidere do sada „uglavnom kandidovali za Hag”.

„Vrednost Briselskog sporazuma jeste da doprinese stabilizaciji prilika u regionu. Na pitanje zašto sa (Hašimom) Tačijem, odgovor je da mi, na žalost, sklapamo mir i dogovor sa onima sa kojima smo ratovali i ta argumentacija je prevaziđena kada smo prihvatili da učestvujemo u političkom dijalogu sa Prištinom na najvišem nivou”, istakao je Dačić.

Premijer je napomenuo da su „do sada srpske lidere uglavnom kandidovali za Hag, pa bi kandidatura za Nobelovu nagradu bila napredak u tom smislu”.