Rešenja za Kosmet neće biti pre 2008.

Budući status Kosova i Metohije neće biti utvrđen pre iduće godine, a neki analitičari misle da rešenje ne treba očekivati pre predsedničkih izbora u Rusiji, zakazanih za mart 2008. godine. Nakon što je preksinoć Stejt department objavio da se proces rešavanja nastavlja u okviru Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da nema vremenskih rokova za zaključenje tog pitanja, juče su i diplomate EU najavile da "odluka mora biti doneta konsenzusom, saglasnošću svih međunarodnih angažovanih činilaca, kao i dveju strana, u što je moguće većoj meri". Francuski ministar spoljnih poslova dao je i nešto precizniju vremensku odrednicu: "Mi mislimo da je odlaganje od šest meseci neophodno kako bi Srbe i kosovske Albance spojili", rekao je Bernar Kušner na marginama UN poslovne konferencije u Ženevi. Šef francuske diplomatije, koji iduće nedelje dolazi u posetu Beogradu, zatražio je još vremena "za pokušaj da se ubedi Srbija" u vezi sa budućim statusom Kosova, iako je dodao i da "posle toga odluka mora biti doneta".

Posle izjave ruskog ambasadora u Beogradu, koji je u jučerašnjem intervjuu za "Politiku", protiveći se najavi EU da će doneti rešenje ukoliko Moskva ostane pri tvrdom stavu protiv nezavisnosti Kosova, rekao da nema rešenja bez Rusije, neimenovane diplomate iz Brisela Beti su potvrdile da EU ipak smatra da je "neophodan međunarodni dogovor za kosovsko rešenje koje bi bilo ostvarivo i funkcionisalo u budućnosti". Briselski diplomata je naglasio da EU želi snažniju ulogu u mogućim novim pregovorima Beograda i Prištine, ali je, kao važan elemenat, istakao želju "da se radi zajedno sa Rusijom, pošto znamo ulogu koju Rusija ima na Balkanu i posebno u odnosu na Srbiju".

Portparol Stejt departmenta Šon Mekormak na redovnom brifingu za novinare potvrdio je da UN i dalje rade na tekstu rezolucije o Kosovu i da "nema rokova o tom pitanju". To bi bila peta po redu rezolucija na kojoj rade SAD i neke evropske države (do sada su to bile Velika Britanija i Francuska). Prethodnu rezoluciju Rusija je odbacila zbog toga što je njome bio predviđen četvoromesečni nastavak pregovora, posle koga Rusija ne bi imala pravo da se protivi primeni plana Martija Ahtisarija.

Ruski zid u SB

Rojters je juče javio da diplomate iz nekoliko zapadnih zemalja u SB UN rade na novom nacrtu rezolucije o Kosovu, "koji bi bio prihvatljiviji za Rusiju". Kako javlja britanska agencija, "među idejama koje su u opticaju je i produženje pregovora za 150 dana, nakon čega bi SB razmotrio eventualni napredak koji su dve strane postigle". Rojters prenosi da zapadne diplomate ostaju privržene nezavisnosti kao konačnom ishodu tog procesa.

Predsednik Vlade Srbije Vojislav Koštunica najavio je juče da je Srbija u potpunosti spremna da učestvuje u novim pregovorima, koji bi bili organizovani isključivo pod mandatom SB, i da njihov rezultat treba da bude nova rezolucija, koja bi se temeljila na ostvarenom kompromisu dveju strana. "Smatram da je zahvaljujući promišljenoj i principijelnoj politici koju je Srbija vodila u rešavanju kosovskog pitanja do sada ostvaren značajan rezultat. Za Srbiju je najvažnija stvar što je u SB sprečeno usvajanje nove rezolucije koja bi omogućila nezavisnost Kosova", rekao je Koštunica u izjavi medijima. On je ocenio da zajednička politika Srbije i Rusije, zasnovana na poštovanju međunarodnog prava i pre svega Povelje UN, omogućava da se u narednom periodu proces rešavanja budućeg statusa Kosmeta usmeri prema novim i pravim pregovorima.

Premijer Koštunica je juče, takođe, naglasio da "nema nijednog razloga da se, pre novih pregovora i pre nego što dve strane postignu saglasnost, usvaja bilo kakva nova rezolucija u SB". Tokom jula Skupština Srbije će raspravljati o principima politike Beograda i izjasniti se o mandatu za vođenje budućih pregovora.

Šef srpske diplomatije Vuk Jeremić tokom posete Bratislavi upozorio je da nervoza i pretnje nasiljem na Kosovu zbog odlaganja rešenja statusa ne mogu da budu argument. On je u intervjuu jučerašnjem slovačkom dnevniku "Pravda" naglasio da je kompromis Srba i kosovskih Albanaca moguć, "ali samo ako obe strane budu znale da moraju da se dogovore". "Jednostavno smo u SB UN udarili u zid koji ne može da se pređe. Ili možemo da ga srušimo jednostranim korakom ili obiđemo traženjem kompromisa", rekao je Jeremić za "Pravdu".

Nemačka protiv SAD

Nemačka se takođe juče izjasnila protiv jednostranog rešenja za Kosovo, ali, kako javlja Beta, vlada u Berlinu nema jasnu sliku o tome kako bi narednih meseci mogao da izgleda dalji razvoj kosovskog pitanja. Bez obzira kako će teći letnji meseci, ministri nemačke vlade su isključili mogućnost otpočinjanja misije EU na Kosovu bez prethodne odgovarajuće odluke SB UN o statusu ove pokrajine. Nemački analitičari su već upozoravali da u slučaju jednostranog priznanja Kosova ne samo da ne bi bila moguća misija EU, nego i da bi Nemačka odmah morala da povuče svoje vojnike iz sastava Kfora i predstavnike u Unmiku, "jer bi tim aktom prestala međunarodnopravna osnova za ove misije data u rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN".

U poslednjem broju nemački nedeljnik "Špigl" piše da je Nemačka, kao i druge države EU, toliko zaplašena mogućim izbijanjem nasilja na Kosovu, u slučaju jednostranog proglašenja nezavisnosti, da ne preza ni od "kursa konfrontacije sa SAD". "Špigl" piše da su Valter Štajnmajer i njegov italijanski kolega Masimo D’Alema prošle nedelje u Parizu obavestili američku državnu sekretarku Kondolizu Rajs "da će morati da okončaju učešće u vojnoj i civilnoj misiji na Kosovu, ukoliko Priština i Vašington preduzmu korake u pravcu nezavisnosti Kosova".

Posle ponovljenih izjava ruskih diplomata da je "Ahtisarijev plan propao", teško je i zamisliti da specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predvodi nove pregovore. "Politika" saznaje da je on sam odbio tu mogućnost, po svoj prilici razočaran, ili ogorčen, idejom da se pregovori uopšte nastavljaju nakon što ih je on u startu proglasio besmislenim. Obavešteni izvori tvrde da među zapadnim diplomatama postoji ideja da nikakav posrednik i ne bude imenovan, već da se tokom leta vodi šatl-diplomatija, koju bi predvodio zasad još neidentifikovani evropski diplomata. Srpska strana je opet rešena da ne pristane na pregovore izvan konteksta UN.

Prištinska štampa piše da Švedska insistira da njen ministar spoljnih poslova Karl Bilt zameni Ahtisarija. O izboru specijalnog predstavnika, pored UN, odlučuje i šestočlana Kontakt grupa. Prištinski "Zeri" konstatuje da Bilt ipak nema podršku EU, a neimenovani zapadni diplomata koga list citira tvrdi da "predlog Švedske govori o krhkom jedinstvu unutar EU".

Bez obzira na sramežljive najave iz EU, odluka o budućem statusu pokrajine još je daleko i o njoj će još morati da pregovaraju Rusija i Amerika. Stručnjak za Balkan Univerziteta u Minhenu Martin Brusis ocenio je juče za Bi-Bi-Si da je "lopta na terenu pregovora između te dve velike sile, odnosno da rešenje više nije u rukama EU". Prema njegovim rečima, EU je teško da sada povuče neki potez zbog rezervi koje neke članice imaju prema Ahtisarijevom predlogu. "Neke zemlje EU su skeptične prema Ahtisarijevom planu i prema nezavisnosti Kosova – između ostalih Slovačka, Španija, Grčka", rekao je Brusis i naglasio da je jedini način da dođe do napretka "neka vrsta pogodbe između Rusije i Amerike".

--------------------------------------------------------------------------

Sedativ za Albance

Prištinski mediji juče pišu da bi poslednjeg vikenda u novembru mogli biti održani parlamentarni i lokalni izbori na Kosovu koji bi, kako se ocenjuje, označili kraj pregovaračkog tima Prištine i predstavljali "sedativ" za kosovske Albance zbog odlaganja rešenja statusa pokrajine za iduću godinu.

Prištinski "Ekspres" tvrdi da je šef Unmika Joahim Riker doneo odluku da se izbori održe 25. novembra, dok glavni urednik lista "Koha ditore" Agron Bajrami tvrdi da će raspisivanje izbora "o kojima se ozbiljno razmišlja" označiti i kraj prištinskog pregovaračkog tima. Ako je to tačno, onda se postavlja pitanje sa kim Beograd uopšte može da pregovara do izbora. Bajrami inače smatra da je cilj tog poteza da umiri dva miliona ljudi na Kosovu i da im da "privremeni sedativ" u naporu da se do iduće godine "odloži nezavisnost koju je blokirala Moskva". Američka kancelarija u Prištini najavila je da pomoćnik državnog sekretara Danijel Frid stiže u ponedeljak u Prištinu i da će razgovarati sa kosovskim predsednikom Fatmirom Sejdijuom i članovima pregovaračkog tima. Očekuje se da će Frid tokom posete najviše zvaničnike Kosova upoznati sa sadržajem razgovora američkog i ruskog predsednika, kao i o američkim stavovima o toku rešavanja statusa Kosova.