Begunci ruže lice Srbije (2)

(drugi deo)

Ako podaci o osumnjičenim ratnim zločincima dođu u Beograd, Sarajevo i Zagreb, da li će to značiti da bi vlasti tri države mogle da počnu da gone ljude koji su do sada smatrali da su bezbedni i da neće biti predmet sudske istrage? Da li će postati rizično putovati u susedne države za muškarce koji su učestvovali u ratu ili će se sve rešavati između država, poternicama?

Rad naših pravosudnih organa upravo zato sada treba da dobije još veću podršku međunarodne zajednice. Podsetiću vas da smo u tom pogledu daleko odmakli u saradnji: već dve godine je prošlo otkako smo sa kolegama iz Hrvatske i BiH potpisali Memorandum o saglasnosti u ostvarivanju i unapređenju saradnje u borbi protiv svih oblika teškog kriminala. Prošle godine smo sa tužiocima iz Hrvatske potpisali Sporazum o saradnji u progonu učinilaca krivičnih dela ratnih zločina, zločina protiv čovečnosti i genocida.

Hajde da odavde, pod budnim okom Justicije, krene poruka budućim generacijama da moramo da se vratimo ljudskim i civilizacijskim vrednostima. Zašto smo zaboravili na dobrotu, na hrabrost, na poštenje, na moral? Tome moramo da učimo našu decu da se više nikad ne ponove devedesete.

U našoj javnosti je ostalo gotovo neprimećeno da je Bosna i Hercegovina postupila po zahtevu Beograda, koji je izdao poternicu za Selimom Bešlagićem, ratnim gradonačelnikom Tuzle, zbog sumnje da su on i još nekolicina Tuzlaka odgovorni za napad na kolonu vojnika JNA koja se po dogovoru sa bosanskim vlastima povlačila iz kasarne u Tuzli? Da li ste Vi učestvovali u rasvetljavanju tog zločina? Da li će biti još takvih slučajeva?

Tuzlanska kolona je jedan od najvećih zločina u BiH nad vojnicima JNA. Mi na njemu radimo više od godinu dana. Pod istragom je šest lica, a jedno je uhapšeno. Poternicu po kojoj su Selim Bešlagić i ostali privedeni izdao je MUP Srbije, na osnovu zahteva vojnih pravosudnih organa koji su nekada postojali. Mi u ovom trenutku nemamo dokaza protiv Selima Bešlagića, a daleko bih bio zadovoljniji kada bih primetio da se u Bosni i Hercegovini intenzivno radi na ovom predmetu i sličnima. Nažalost, često je politika moćnija od pravde. Moj kolega, glavni tužilac Bosne i Hercegovine Marinko Jurčević, to je osetio u više navrata kada je pokrenuo istragu nad Atifom Dudakovićem.

Da li će ubistvo vojnika koji su se u maju 1992. povlačili iz kasarne u Sarajevu, u koloni koja je napadnuta u Dobrovoljačkoj ulici, biti predmet slične istrage? Da li ste zadovoljni reagovanjem vlasti BiH koje su privele i ispitale Bešlagića?

I predmet "Dobrovoljačka ulica" je u pretkrivičnom postupku i na njemu radi zamenik tužioca Milan Petrović, koji zastupa predmet "Zvornik". Postignut je znatan napredak, ali je neophodna regionalna saradnja s obzirom na to da je većina potencijalnih izvršilaca u BiH.

Hapšenje optuženih za zločin u Suvoj Reci izazvalo je veliku pažnju ovdašnje javnosti. Imate veliki broj procesuiranih zločina na Kosmetu, a da li imate dovoljno materijalnih mogućnosti i dovoljno ljudi da uspešno istražujete te zločine? Da li je istina da Tužilaštvo priprema poseban tim za zločine nad Srbima na Kosmetu?

Tužilaštvo za ratne zločine oformilo je tim koji radi na definisanju i formiranju predmeta za zločine nad Srbima na Kosovu i Metohiji. U tome nam pomažu porodice nestalih i ubijenih. Primili smo eksperta za zakonodavstvo koji će analizirati stanje pravosuđa Unmika i potom najavljeni prelazak nadležnosti pravosuđa na evropske organe vlasti na Kosmetu – Eufor, kao i eksperata koji će definisati zone odgovornosti potencijalnih izvršilaca ratnih zločina na Kosmetu, pre svega pripadnika OVK. Politika ne sme da ima primat nad pravdom i istinom i zaista ću biti uporan u nastojanju da od Unmika ili kasnije Eufora iznudim pravosudnu reakciju za zločine nad golorukim narodom posle povlačenja Vojske SCG sa Kosmeta. Ako treba, naša saznanja i dokaze slaćemo neposredno u Ujedinjene nacije ne bismo li pokrenuli takve postupke. Porodice vojnika JNA kojima su odsečene glave i mnogi drugi koji su nestali zaslužuju pravdu makar i sa zakašnjenjem. Nekada mi se čini da smo mi jedini koji postavljamo pitanje koliko je procesuiranih predmeta za 17. mart i da smo jedini koji su javnosti saopštili tu informaciju. Dobro je što će se, uspostavljanjem Ministarstva za Kosovo i Metohiju, ovakve inicijative lakše i ubedljivije sprovoditi.

Govorili ste o Vašoj saradnji sa hrvatskim pravosuđem. Možete li još nešto reći o toj saradnji i da li će optužnice protiv Srba u Hrvatskoj biti revidirane?

Važno je da u regionu ustanovimo pravila koja će se primenjivati u skladu sa postojećim ili poboljšanim zakonskim rešenjima. Nevini ljudi koji su optuženi iz političkih, a ne krivično-pravnih razloga, moraju da budu oslobođeni krivičnog gonjenja. Na tome ću insistirati i o ovome će se razgovarati na najvišem političkom nivou Srbije i Hrvatske. Mi tužioci smo spremni da pomognemo svojom stručnošću. Takođe, nijedan ratni zločinac se ne sme sakrivati iza granica i zastava drugih država u regionu. Dakle, svi ćemo procesuirati sve.

U izgledu je da će Haški tribunal ustupiti veliki broj predmeta Srbiji, BiH i Hrvatskoj, jer se približava kraj mandata tog suda. Kakva je Vaša buduća strategija i da li će u srpskom Tužilaštvu za ratne zločine biti kadrovskih pojačanja?

Imam jasno određeni plan, hoću da pokažem da smo u stanju da se kroz sudske procese suočimo sa prošlošću i da procesuirajući zločine na Ovčari, Lovasu, Orahovcu, Đakovici, Suvoj Reci, Zvorniku, Trnovu, ali i zločine na mnogim drugim mestima koje istražujemo definišemo pravnu državu koja kažnjava zločin ma ko da ga je počinio.

Kadrovska pojačanja su nam neophodna s obzirom na to da ćemo do kraja godine otvoriti još dva velika predmeta i da predstoji ključna zakonodavna aktivnost. Imamo nepopunjena sistematizovana mesta, a i Snežana Malović, generalni sekretar, koja je izuzetno profesionalno obavljala svoj posao, prešla je na novo radno mesto. Po velikom broju predmeta u fazi pretresa i u istrazi možete videti koliko su naši tužioci opterećeni. U Tužilaštvu radi sedam zamenika tužilaca, a predmeti su izuzetno obimni.

Želimo da aktivno učestvujemo i na izradi zakona koji su važni za naš rad. To su pre svega zakon o Javnom tužilaštvu i Državnom veću tužilaca, kao i izmene i dopune Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za ratne zločine. Važna nam je i promena postojećih zakonskih rešenja u smislu prelaska nadležnosti za pomagače ili jatake ratnih zločinaca na naše Tužilaštvo. Veliku pažnju posvećujem kadrovima, želim da uspešno vodim ovaj kvalitetan tim koji dobija.

--------------------------------------------------------------------------

Poređenje za čuđenje

Procesuirali ste veliki broj predmeta, neki su u fazi glavnog pretresa, a neki u fazi istrage. Možete li nam saopštiti podatke o broju predmeta i okrivljenih? Koje rezultate rada Tužilaštva smatrate izuzetno značajnim?

Trenutno je u fazi glavnog pretresa šest predmeta, vodi se 48 sudskih istraga i 35 istražnih radnji. Broj žrtava koje su kroz njih obuhvaćene je 2.152, a trenutno je broj okrivljenih koji su procesuirani 79. Da vam dam poređenje: Haški tribunal je od 1993. procesuirao 168 lica, a mi 79 od 2003. godine. Naš budžet je na godišnjem nivou 480.000 evra, a budžet tribunala je 115 miliona evra. Svi predmeti su podjednako važni, svaki od njih je priča za sebe, važna za našu budućnost, daje doprinos istini o zločinima i najgrubljim kršenjima humanitarnog prava devedesetih godina prošlog veka.