U Zagrebu uhapšen Josip Perković

Županijski sud u Zagrebu odredio je pritvor Josipu Perkoviću, nekadašnjem funkcioneru jugoslovenske i hrvatske tajne službe.

Perković je uhapšen nakon što je na snagu stupio zakon o evropskoj poternici.

Istražni pritvor bi, kako su javili hrvatski mediji, trebalo da traje do trenutka predaje Nemačkoj, koja Perkovića potražuje zbog sumnje da je organizovao ubistvo bivšeg hrvatskog emigrant Stjepana Đurekovića, 1983. godine kod Minhena. Đureković je bio direktor naftne kompanije INA, a iz zemlje je pobegao zbog privrednih malverzacija.

Perkovićev branitelj Ante Nobilo najavio je ranije žalbu zbog takve odluke o pritvoru, koju će, kako je rekao, Vanraspravnom veću suda dostaviti tokom četvrtka.

U akciji hapšenja nakon stupanja na snagu evropskog naloga za hapšenje na području Hrvatske je pored Perkovića i njegovog nekadašnjeg nadređenog Zdravka Mustača, uhapšeno još osam osoba zbog raznih krivičičnih dela zbog kojih ih potražuju države članice Evropske unije.

Zagrebački „Jutarnji list” preneo je da je nakon davanja iskaza istražnom sudiji Perković odveden na Zrinjevac, a Mustač u Goricu.

Perković je u opširnoj ispovesti zagrebačkom “Večernje listu”, dva dana pred hapšenje rekao da nema nikakve veze sa ubistvom Đurekovića, da je u Nemačkoj osumnjičen na osnovu pisanja tadašnjih beogradskih medija, kao i da je za njega prihvatljivo da mu se sudi u Hrvatskoj jer nema poverenja u nemačko pravosuđe.

U prvim reagovanjima na hapšenje Perkovića i Mustača, predsednik Ivo Josipović je rekao da je sada sve „u rukama pravosuđa” i da taj slučaj nije bilo moguće ranije rešiti.

Ministar pravosuđa Orsat Miljenić izjavio je ranije da će u slučaju Perkovića, kao i u svakom drugom, biti primenjen zakon.

“Nikada niko ne treba da ulazi u predmet osim suda koji o njemu odlučuje u skladu zakona koji je vrlo jasan”, naglasio je, Miljenić koji, inače, smatra da je taj slučaj dobio više medijske pažnje nego što objektivno zaslužuje.

Nevladina organizacija Građanska akcija saopštila je da je hapšenje Perkovića i Mustaća “prvi korak detuđmanizacije Hrvatske”.