Proglašena nova svetska čuda

Prema izveštajima agencija
Lisabon – Veliki kineski zid, grad Petra u Jordanu, statua Hrista Spasitelja u Rio de Žaneiru, Maču Pikču u Peruu, ostaci grada Maja i piramida u Čičen Ici u Meksiku, Koloseum u Rimu i Tadž Mahal u Indiji proglašeni su u subotu uveče glasovima više od 100 miliona ljudi širom sveta za nova svetska čuda. Novih sedam svetskih čuda proglašeno je u subotu uveče na raskošnoj svečanosti na stadionu Benfike Estadio da Lus u Lisabonu. Ovaj događaj, za koji se slobodno može reći da se viđa samo jednom u životu, bio je impresivna predstava muzike i igre, koja je još više doprinela spektakularnom objavljivanju novih sedam svetskih čuda. U programu su učestvovale poznate zvezde, među kojima su bili i britanski glumac Ben Kingsli, američka glumica Hilari Svonk, indijska glumica Bipaša Basu, Kristijano Ronaldo, Čaka Kan, Dženifer Lopez, Hoze Kareras.

"Nikada do sada u istoriji nije učestvovalo toliko mnogo ljudi u donošenju jedne globalne odluke", izjavila je američka glumica Hilari Svonk na ceremoniji proglašenja.

Organizatori izbora sedam novih svetskih čuda okarakterisali su ovaj događaj kao priliku da se globalna kultura dovede u istu ravan i da se priznaju dostignuća društava izvan Evrope i Bliskog istoka.

Izabran je samo jedan evropski lokalitet, rimski Koloseum, a u užem izboru bili su i Ajfelova kula i Akropolj. "Srećan sam jer je prvi put u istoriji svet bio u mogućnosti da glasa i donese odluku", izjavio je Dijogo Frejtas do Amaral, predsedavajući organizacionog komiteta i bivši šef portugalske diplomatije.

U Čicen Ici, Rio de Žaneiru i Peruu ljudi su se radovali, igrali i aplaudirali kada su saznali da su izabrani njihovi kandidati.

Organizacija "Novih 7 čuda" Švajcarca Bernara Vebera organizovala je 1999. godine glasanje preko Interneta i putem SMS poruka za izbor novih sedam svetskih čuda.

Na početku kampanje bilo je više od 200 nominacija iz čitavog sveta. Broj kandidata smanjen je prošle godine telefonskim i Internet glasanjem na 77, da bi zatim komisija sastavljena od arhitektonskih stručnjaka, sa bivšim generalnim direktorom Uneska Federikom Majorom na čelu, napravila konačnu listu od 21 kandidata.

U užem izboru bili su Ajfelova kula u Parizu, njujorški Kip slobode, indijski Tadž Mahal, Maču Pikču, Akropolj, Aja Sofija, Kremlj i crkva Vasilija Blaženog, rimski Koloseum, dvorac Nojšvanštajn u Nemačkoj, Stounhendž, Sidnejska opera, španska Alhambra, Kineski zid.

Među kandidatima su bili i japanski hram Kijomicu, statua Hrista Spasitelja u Brazilu, kompleks hramova Angkor Vat u Kambodži, Timbuktu, Petra u Jordanu, Uskršnje ostrvo i drevni grad Maja Čičen Ica u Meksiku.

Današnje generacije mogu da se dive još samo čudu u Egiptu, piramidi u Gizi, koja je jedina ostala sa izvorne liste sedam svetskih čuda starog sveta, na kojoj su se još nalazili Semiramidini viseći vrtovi u Vavilonu, Artemidin hram u Efesu, statua Zevsa u Olimpiji, Mauzolej u Halikarnasu, Kolos sa Rodosa i Faros u Aleksandriji.

Iako se glasalo šest godina, većina glasova pristigla je u proteklih nekoliko meseci.

Od glasanja se, međutim, distancirao Unesko, organizacija UN za obrazovanje, nauku i kulturu, koja redovno dopunjuje listu svetske baštine, uz ocenu da lista odražava mišljenje samo onih koji su glasali.

Prema rečima Vebera, cilj kampanje jeste da ohrabri kulturnu različitost podržavanjem, očuvanjem i restauracijom spomenika, kao i da inspiriše ljude da cene kulturno nasledstvo.

Veberova fondacija saopštila je da će 50 odsto prikupljenih sredstava iskoristiti za finansiranje i restauraciju kulturne baštine širom sveta, a jedan od ciljeva jeste da se ponovo izgrade Budine statue u Bamijanu, u Avganistanu, koje su 2000. godine uništili Talibani.

Kako saznajemo, Veber je već juče započeo novu kampanju za izbor sedam prirodnih čuda sveta.