Riker: Što pre do nove rezolucije o Kosmetu

Njujork - Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun upozoriće danas Savet bezbednosti u Njujorku da dalje odlaganje rešavanja statusa Kosova i Metohije negativno utiče na celokupnu političku i bezbednosnu situaciju u pokrajini.
Predmet rasprave Saveta bezbednosti biće redovni, tromesečni izveštaj generalnog sekretara UN i šefa Unmika Joahima Rikera.
"Iako je broj ozbiljnih međunacionalnih incidenata tokom protekla tri meseca ostao na niskom nivou, politička nesigurnost negativno utiče na srpsku zajednicu", naveo je generalni sekretar UN na internet-stranici svetske organizacije.

"Predlog rešenja Martija Ahtisarija sadrži prave elemente za održivo rešenje budućeg statusa Kosova, uključujući i nastavak međunarodnog nadzora", ocenio je Ban. On je pozdravio odluku EU "da preuzme vodeću ulogu u budućem međunarodnom prisustvu na Kosovu". Prema Ahtisarijevom predlogu, EU će preuzeti nadzor nad radom kosmetskih institucija i sudstva, dok će snage NATO nastaviti da se brinu o bezbednosti u pokrajini.

Po Banu i ambasadoru Rikeru, u poslednja tri meseca nisu beleženi teži incidenti, bar kad je u pitanju sloboda kretanja Srba ili Roma koji se smatraju najugroženijim na Kosmetu. Navodeći najveće izazove s kojima su se snage reda suočile prethodnih meseci, Riker i Ban su naveli demonstracije pokreta za samoopredeljenje "Vetevendosje" u kojima su od posledica ranjavanja gumenim mecima u aprilu poginula dvojica učesnika protesta, minobacački napad na manastir Visoki Dečani u martu i atentat na šefa kosmetskih telekomunikacija u aprilu. Zvaničnici UN su u izveštaju naveli da je broj izbeglih Srba koji su se vratili na Kosmet mali, ali da ozbiljniji povratak ugrožava nedostatak ekonomskih perspektiva, nerešena imovinska pitanja i osećaj nesigurnosti.

Očekuje se da će na sednici ambasador Riker posebno upozoriti predstavnike 15. zemalja-članica Saveta bezbednosti UN na sve nepovoljniji položaj Unmika, zbog povećanja napetosti u pokrajini usled nezadovoljstva tamošnjih Albanaca zbog odlaganja rešavanja statusa Kosmeta. On će zatražiti ubrzanu akciju Saveta bezbednosti na donošenju nove rezolucije o Kosmetu.

Pregovori o novoj rezoluciji, posle četiri američko-evropska predloga, zapali su u ćorsokak zbog suštinskog neslaganja Zapada i Rusije oko načina rešavanja problema. Poslednji, četvrti predlog rezolucije koji su načinili SAD i članice EU, predviđa nastavak pregovora između Srbije i kosmetskih Albanaca za još 120 dana i automatsko prihvatanje Ahtisarijevog plana, ukoliko nova runda razgovora ne rezultira značajnijim pomacima. Rusija je takvo rešenje odmah odbacila, napominjući da oročavanje novih pregovora, kao i prejudiciranje ishoda, neće pomoći da dve strane, postignu dogovor.

Zapad je, stoga, pokrenuo još jedan krug pregovora o rezoluciji, predlažući produžavajući trajanje pregovora sa 120 na 150 dana, ali i menjajući definiciju ishoda kraja pregovora i sprovođenja Ahtisarijevog plana, kako se čini, na štetu dokumenta koji je načinio finski diplomata.

Zapadne države, međutim, još nisu uspele da odgovore na jednu od suštinskih zamerki Moskve, koja se odnosi na ukidanje svih prethodnih rezolucija Saveta bezbednosti UN, uključujući i 1.244 iz juna 1999, kojom je suspendovana vlast Beograda na Kosmetu, ali ne i teritorijalni integritet Srbije.

To predstavlja i najžešću tačku spoticanja između Rusije i Zapada, jer bi ukidanje Rezolucije 1.244 otvorilo vrata promeni statusa Kosmeta, odnosno proglašavanju "nadgledane nezavisnosti", čemu se Moskva snažno protivi.

Treće rešenje za Kosmet

Njujork - Brisel i Vašington moraju pronaći treće rešenje za status Kosova i Metohije koje bi bilo između nadzora Ujedinjenih nacija nad pokrajinom i momentalnog priznavanja njene nezavisnosti, piše u novom broju američki magazin "Njuzvik".

Po "Njuzviku", treće rešenje podrazumeva da bi kosmetskim Albancima bila data puna autonomija, ali bi, istovremeno, Srbija formalno zadržala svoj teritorijalni integritet.

Po njujorškom magazinu već postoje primeri takvog rešenja statusa, poput Portorika, "delimično nezavisnog protektorata SAD" koji bi se mogao pokazati dobrim.

Međutim, po "Njuzviku" za bilo kakav izlaz iz sadašnjeg ćorsokaka biće potrebno vreme. "Na kraće staze, Zapad mora ohrabriti lidere Srba i kosovskih Albanaca da se vrate za pregovarački sto, i kada se to dogodi, mora preuzeti ulogu objektivnog arbitra. Zabluda je misliti da možete nametnuti nezavisnost i kontrolisati posledice", citira magazin profesorku Radmilu Nakaradu sa beogradskog Fakulteta političkih nauka. "Njuzvik" podseća i na važnost koju Kosmet, koji su Sloveni naselili pre još 1.400 godine, ima za Srbe. Izuzimanje Kosmeta iz sastava Srbije, piše dalje "Njuzvik", moglo bi među Srbima izazvati i osećaj kolektivne kazne, dok većina njih smatra da su zbog zločina Slobodana Miloševića već platili visoku cenu, uključujući operaciju vazdušnih udara NATO i oštre međunarodne sankcije. "Istovremeno, država je u poslednje vreme načinila napredak hapseći i isporučujući glavne ratne zločince. Novo kažnjavanje Srbije će među većinom Srba izazvati osećaj duboke nepravde", piše "Njuzvik".

Magazin ocenjuje da bi insistiranje Zapada na nadgledanoj nezavisnosti, kako je to predložio izaslanik Marti Ahtisari, dovelo do političke nestabilnosti u Srbiji čija je politička scena krhka još od ubistva premijera Zorana Đinđića 2003.