Frojdova vernost detalju

Beč – Na prvoj austrijskoj retrospektivi Lusijana Frojda, jednog od najznačajnijih slikara 20. i 21. veka, Muzej istorije umetnosti (KHM) prikazuje četrdeset i tri slikarska platna iz svih sedam decenija Frojdovog slikarstva, od najranijeg autoportreta („Čovek sa perom“), nastalog 1943, do poslednjeg nedovršenog portreta njegovog višegodišnjeg asistenta Dejvida Dosona sa hrtom („Portret lovačkog psa“) iz 2011. Paralelno sa ovom retrospektivom, do polovine januara na programu muzeja Sigmunda Frojda nalazi se izložba fotografija „Lusijan Frojd: privatno. Fotografije Dejvida Dosona“ bazirana na snimcima nastalim u slikarevom studiju koji svedoče o njegovim navikama, svakodnevnim ritualima i procesu nastajanja dela. Pozajmice su došle iz MoMe, londonskog Tejta, madridskog Muzeja Tisen-Bornemisa, Umetničke galerije Zapadne Australije, Hiršhorn muzeja u Vašingtonu i mnogobrojnih privatnih kolekcija. I pored sličnosti sa velikom retrospektivom održanom 2011. u Nacionalnoj galeriji portreta u Londonu, u Beču se nalazi dodatnih desetak radova, kao i petnaestominutni film naručen od strane muzeja, a koji je snimio Frojdov asistent. Sticajem okolnosti, svega nekoliko sati po „padu poslednje klape“, Frojd je preminuo.

Radikalno protiv ulepšavanja stvarnosti, zbog čega nije mogao da podnese slikarstvo Vermera, Rafaela i Leonarda da Vinčija, Lusijan Frojd bi u portretisanje svojih modela investirao nekoliko meseci do nekoliko godina, otkrivajući svaku njihovu boru, sedu vlas i telesne nesavršenosti.

Platna izložena u Beču svojevrsna su dokumentacija slikareve neposredne okoline, pre svega aktova. Među njima se nalaze portreti žena, ljubavnica i dece rođene iz tih veza, prijatelja i saradnika. Nit intime prekida po koje lice iz komšiluka – osuđivani provalnik lica izbrazdanog ožiljcima koji ponosno pozira sa svojom maloletnom ćerkom ili stari vlasnik kladionice u invalidskim kolicima, ovekovečen zajedno sa sinom u slikarevom studiju.

Među aktovima izloženim u KHM se nalazi i čuveno ulje na platnu „Benefits Supervisor Sleeping“ – akt „Velike Sju Tili“, koju je u slikarev studio početkom devedesetih godina prošlog veka doveo Li Boveri. Gojazna šefica jednog londonskog biroa za zapošljavanje koja je stotine sati pozirala na izlizanom kauču izbledelog štofa, postala je ime koje se pamti otkako je njen akt 2008. postavio svetski aukcijski rekord (kao najskuplje umetničko delo živog savremenog umetnika), kada ju je ruski milijarder Roman Abramovič u njujorškom Kristiju kupio za 21,7 miliona evra.

Bespoštednu vernost detalju, koja je do naročitog izražaja došla u poodmaklim godinama, Frojd je primenjivao i u slikanju autoportreta od kojih se devet nalazi na bečkoj izložbi.

Lusijan Frojd se dugo ustručavao od izlaganja u zemlji koja je posekla korene njegovom porodičnom stablu – kao unuk tvorca psihoanalize koji je bio prinuđen da iz Beča pobegne od nacista i koji je u logorima smrti izgubio mnogobrojne članove porodice, Frojd je tek 2009, na poziv Džaspera Šarpa, sa kojim je bio prijatelj, bez mnogo nagovaranja prihvatio ponudu da izlaže u Beču, aktivno učestvujući u koncipiranju izložbe sve do svoje iznenadne smrti. Jedan od razloga za brz pristanak je, prema rečima direktorke KHM-a, za Frojda bila mogućnost da izlaže na mestu na kome se nalaze remek-dela starih majstora poput Ticijana i Brojgela, čije je reprodukcije njegov poznati predak iz Beča poneo za Berlin i kasnije u London.

Jedan od retkih sižea van konteksta portreta je drvo banane sa zrelim plodovima koje je Frojd naslikao 1952, kao gost britanskog autora Džejmsa Fleminga na Jamajci, dok je ovaj pisao svoj prvi Džejms Bond roman „Kazino rojal“. Tu su i „Plutonov grob“ (2003), „Dva japanska rvača kod lavaboa“ (1983–1987) i „Ciklame“ iz 1964 – kao cveće koje ga je interesovalo jednako zbog robusnosti koliko i zbog „teatralne dramatičnosti kojom vene“. Frojd je za života naslikao nekoliko murala od kojih su samo dva sačuvana i oba za motiv imaju upravo ciklame – jedan se nalazi u trpezariji kuće u Dorsetu, u kojoj je jedno vreme živeo sa svojom drugom ženom Karolajn, a drugi na porodičnom imanju Vojvode od Devonšajra.

Lusijan Frojd se čitavog života držao figurativnog slikarstva. Na početku je slikao isključivo četkicama od dlake sibirske lasice, grubim pokretima koji su ostavljali duboke brazde na platnima, a s vremenom su njegovi potezi postajali sve nežniji i prikazi sve rafiniraniji.

Marina Rihter