Rasprava o protivtužbi Srbije protiv Hrvatske krajem marta

Spor Srbije i Hrvatske pred Međunarodnim sudom pravde u Hagu počeće 3. marta obrazlaganjem hrvatske tužbe. Hrvatski pravni tim će, pred sudskim većem kojem predsedava Slovak Peter Tomka, kako saznaje „Politika”, do 7. marta iznositi dokaze koji bi trebalo da potkrepe navode iz tužbe. U toku tih pet dana, srpski pravni tim imaće na raspolaganju dva popodneva za unakrsno ispitivanje hrvatskih svedoka među kojima je, podsetimo, i Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava u Srbiji. 

Od 10. do 14. marta Srbija će izlagati činjenice kojima će pobijati navode iz hrvatske tužbe. Rasprava će se odvijati u toku prepodneva, osim 13. marta kada će suđenje trajati čitav dan. Zatim će uslediti kraća pauza, a onda se kreće u drugi krug iznošenja dokaza. Hrvati će opet prvi imati reč, dok će Srbija odgovarati na njihove optužbe.

Tek po završetku drugog kruga, na dnevni red dolazi srpska protivtužba. Pravni tim Beograda – koji predvodi Saša Obradović i u kome je i profesor Vilijam Šabas, jedan od najvećih svetskih stručnjaka za genocid, predsednik međunarodnog Udruženja proučavalaca genocida – pokušaće u toku petodnevnog izlaganja da dokaže da je tokom hrvatske akcija „Oluja“ iz 1995. godine hrvatska strana počinila genocid nad srpskim stanovništvom. Zatim reč dobijaju Hrvati koji će pokušati da ospore ove navode. Oni ujedno imaju i poslednju reč na ovom suđenju. Uz pauzu od pet dana zbog održavanja nuklearnog samita u Hagu kome će prisustvovati ruski i američki predsednici, Vladimir Putin i Barak Obama, javna rasprava u Palati mira će se završiti krajem marta.

Osim navodima iz tužbe i protivtužbe, sud će se baviti i još jednim pitanjem koje je pokrenula Srbija. Naime, Srbija je uložila prigovor sudu da joj se ne može suditi za dela počinjena 1991. godine jer tada nije postojala kao država. Sud je odlučio da se o tom pitanju raspravlja tokom usmene rasprave. Za sada se još ne zna da li će se sud o tome izjašnjavati pre početka razmatranja tužbenih zahteva ili kasnije. Ukoliko bi zaključio da Srbija ne može da odgovara, suđenje bi automatski bilo završeno. Međutim, može da se desi i da sudije odluče da se ipak najpre pozabave navodima iz tužbe i kontratužbe, odnosno da utvrde da li je zaista bilo genocida na toj teritoriji. Kako smo već ranije pisali, u srpskom pravnom timu smatraju da nema logike da država odgovara ako su krivice u Haškom tribunalu oslobođeni Jovica Stanišić i Momčilo Perišić kao njeni visoki funkcioneri.