Još jedan zlatni rudnik NSA: es-em-es

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Čuđenju već odavno nema mesta, ali svako novo otkriće o orvelijanskim aktivnostima američke Nacionalne bezbednosne agencije (NSA) ipak je povod za zaprepašćenje. U najnovijom slučaju, reč je o programu za koji i NSA kaže da je „zlatni rudnik”.

Edvard Snouden, američki begunac koji se sklonio u Rusiju, iz dosijea koji je poneo ovoga puta, britanskom „Gardijanu” i tamošnjem TV Kanalu 4, dao je na uvid dokumente o programu nazvanom „dišfajer” (što je kovanica od engleskih reči tanjir i vatra ili požar). Reč je o jednoj internoj prezentaciji o „obogaćivanju ekstrakcije sadržaja za ciljnu analitiku”, čiji je podnaslov (koji objašnjava suštinu) „tekstualna poruka: zlatni rudnik za eksploatisanje”. Na dokumentu je datum 9. jun 2011. Imena prezentera su zacrnjena.

U toj prezentaciji se navodi da NSA širom sveta dnevno usisava oko 200 miliona poruka, da bi iz njih destilovala mnoštvo podataka: od lokacija pošiljaoca i primaoca, njihovih kontakata i detalja o finansijskim transakacijama korišćenjem platnih kartica. „Prikupljamo uglavnom sve što možemo”, jedna je od napomena u tom dokumentu.

Takođe, predmet evidentiranja jesu i oko pet miliona poruka o propuštenim pozivima dnevno, ali i oko 1,6 miliona prelazaka granice, što odaju promene operatera, ono što se u tehničkom i svakodnevnom žargonu naziva roming. U NSA sistemu se skladište i podaci o preko 800.000 dnevnih finansijskih transakcija.

NSA registruje i kad god se u nekom mobilnom aparatu (koji stalno emituje svoj identifikacioni broj – IMEI), promeni korisnička (SIM) kartica. „Gardijan” procenjuje da će ova saznanja povećati globalni pritisak na američkog predsednika Obamu, koji je juče obelodanio svoj program za limitiranje NSA, na osnovu preporuka specijalne komisije koju je imenovao posle serije otkrića o agresivnom špijuniranju od strane ove službe, koje je planetarnih dimenzija i bez ikakvih obzira i ograničenja.

U nadzoru mobilnih komunikacija u okviru programa „dišfajer”, partner je i ovoga puta britanska tajna služba benignog imena „Generalno sedište komunikacija”, ali to ne znači da su britanski građani pošteđeni ove prismotre. Dokument naglašava da se to samo odnosi na građane SAD.