Panika u redovima socijalista

Metodom "otvaranja prema drugim političkim opcijama" francuski predsednik Nikola Sarkozi uneo je paniku u redove socijalista, čiji ga šef, Fransoa Oland, optužuje da igra igre kako bi posejao konfuziju u najjačoj opozicionoj partiji. Da bi se obezbedila od ove svojevrsne "krađe talenata sa levice", kako je nazvano Sarkozijevo vrbovanje najviđenijih socijalista, Socijalistička partija odlučila je prekjuče da svi članovi stranke koji se odazovu pozivu rivalske desničarske vlade i prihvate mesto u nekoj od njenih komisija, budu suspendovani.

Time su praktično naterali popularnog Žaka Langa, bivšeg ministra kulture, da podnese ostavku na mesto nacionalnog sekretara, pošto je nedavno i on dobio ponudu od Sarkozija da bude član komisije zadužene za analizu stanja u državnim institucijama koje predsednik želi da reformiše. Popularni socijalista se osetio prozvanim, jer je, kada je ponuda stigla, rekao da nema razloga da odbije učestvovanje u tako važnom zadatku.

"Više ne vidim sebe u tvojim metodama upravljanja partijom", napisao je Lang prekjuče u pismu šefu socijalista Fransoa Olandu povodom ostavke, i dodao da će "raditi po svojoj savesti". Juče se, međutim, ponovo oglasio, ovaj put na RTL, rekavši da je stranka u ozbiljnoj krizi i predložio njenom rukovodstvu da podnese "kolektivnu ostavku".

Isključenje Bernara Kušnera iz partije kada je u maju prihvatio mesto šefa diplomatije u vladi Fransoa Fijona, kao rigorozna mera koja je trebalo da zaustavi "odliv socijalista" u konzervativnu vladu, očigledno nije urodilo plodom. Sarkozijevu ponudu je nedavno prihvatio i Iber Vedrin, a ni Dominik Štros-Kan se nije bunio kada ga je šef države predložio za generalnog direktora Međunarodnog monetarnog fonda. Ćutao je dok predlog nije podržala EU, a tada je, kako i protokol nalaže, potvrdio svoju kandidaturu.

Ono što francuski predsednik Nikola Sarkozi naziva "otvaranjem prema drugim političkim opcijama", šef opozicione Socijalističke partije Fransoa Oland smatra čistom manipulacijom. Oland je objasnio na Radiju Evropa 1 da je Sarkozi pružio podršku Štros-Kanu iz unutrašnjopolitičkih razloga, želeći da na elegantan način ukloni sa francuske političke scene jednog od najpopularnijih opozicionih političara koji uživa veliki kredibilitet.

"Ako sam podržao kandidaturu Dominika Štros-Kana, nisam tražio od njega da više ne bude socijalista", pravda Sarkozi svoju želju da promoviše najbolje i najtalentovanije ljude u Francuskoj bez obzira na njihovu političku pripadnost, ne skrivajući da nema nameru da se na tome zaustavi. "Figaro" prenosi da će od predsednika uskoro dobiti poziv još neki viđeniji socijalisti, a više agencija je prenelo da je na meti predsednika bio čak i Žilijen Dre, šef kampanje Segolen Roajal, kome je Sarkozi telefonirao i ponudio mu mesto u svom kabinetu.

Sarkozijevo "otimanje talenata" slabi ionako oslabljenu Socijalističku partiju, koja je u poslednje vreme doživela dva poraza, prvo na predsedničkim izborima a zatim na parlamentarnim. "Figaro" govori o rasparčavanju partije upotrebljavajući termin "balkanizacija". Oslabljena je pozicija šefa partije Fransoa Olanda, takozvani slonovi Socijalističke partije imaju svoje kalkulacije, "mladi lavovi okupljeni oko Segolen Roajal oštre kandže", a Lionel Žospen se ućutao, opisuje pariski dnevnik atmosferu u Socijalističkoj partiji.

Situacija je unela nemir i među članove desničarske Unije za narodni pokret (UMP), koji počinju da gunđaju, pa je predsednik zadužio jednog od svojih političkih savetnika da mu organizuje regularne susrete sa kadrovima iz sopstvenih redova kako bi im pokazao "da se nije odrekao svoje partije, iako je sada šef države". "Predsednik svih Francuza", kako Sarkozi voli sebe da predstavlja, ne želi potpuno da zaboravi da je nekada bio i predsednik UMP, podseća "Figaro".