Erdoganov pokušaj da odobrovolji Brisel

Od našeg specijalnog izveštača

Brisel – Dugo očekivana poseta turskog premijera Redžepa Tajipa Erdogana zvaničnicima u Briselu trebalo je da bude svojevrsna proslava što su u novembru, posle pauze od bezmalo tri i po godine, odmrznuti pregovori o članstvu Turske u EU.

Prva poseta posle pet godina ostala je međutimu senci velike političke krize koja trese Tursku.Kriza je izazvana otkrivanjem korupcionaškog skandala u koji su umešani ljudi iz Erdoganovog najbližeg okruženja, posle čega je premijer učinio sve da kazni policiju i pravosuđe.

Način na koji je Erdogan postupio dao je argumente evropskim zvaničnicima da optuže vlast njegove Partija pravde i razvoja da suzbija nezavisnost pravosuđa, a turskim opozicionarima da tvrde da je to dokaz autoritarne vladavine čoveka kojeg je Zapad doskoro promovisao kao mogući model demokratskog lidera u muslimanskom svetu.

Iako su zvaničnici EU odmah istakli da politička kontrola sudstva nije u skladu sa evropskim standardima, Erdogan je istakao da će se imenovanjem novih sudija i tužilaštva tursko pravosuđe očistiti od „države u državi”, to jest pripadnika pokreta Hizmet islamskog propovednika Fetulaha Gulena kojeg Erdogan otvoreno optužuje za pokušaj puča.

Da li je u priču o „međunarodnoj zaveri protiv njega” uverio i svoje jučerašnje sagovornike u Briselu – predsednike Evropskog saveta, Evropske komisije i Evropskog parlamenta Hermana van Rompaja, Žozea Manuela Baroza i Martina Šulca – niko od njih nije hteo da kaže.

„Prema pregovaračkom okviru, moramo da vidimo da li se krše osnovni principi EU u pogledu zakona (koji se donose u Turskoj). Zbog toga delimo zabrinutost i zbog toga je Komisija u stalnom kontaktu sa Turskom, jer ima ulogu praćenja i izveštavanja o eventualnim kršenjima tih principa. Ali, nećemo praviti analizu unutrašnjih političkih odnosa, to nije za nas, to je za Tursku”, rekao je Van Rompaj posle sastanka sa Erdoganom.

Erdogan je imao samo reči hvale na račun EU, ističući da „Turska veruje u demokratiju”, da je veoma zadovoljan razgovorima kao i da su „EU i Turska bliski prijatelji i da je od vitalne važnosti da oni održe i prodube svoje partnerstvo”.

Erdogan je čak imao reči hvale i za Kipar u pogledu rešavanja kiparskog problema, ali i činjenice da Nikozija nije blokirala odmrzavanje pregovora sa Turskom.

„Što se tiče nezavisnosti sudstva, mogu da kažem da kada sudstvo želi da koristi svoju nezavisnost na neprimereni način, onda to stvara probleme. Zbog toga moramo da osiguramo da se nepristrasnost i nezavisnost sudstva sprovede, i to možemo da uradimo u zakonodavnom procesu.“

Evropske diplomate ne kriju da su sporni potezi Erdoganove vlade „ogroman korak unazad” u odnosima EU i Turske. Nemački šef diplomatije je istakao da Evropljani od Turske još nisu dobili odgovore na mnoga pitanja.

„Zahtev da se Turska vrati vladavini prava nije samo nešto što može biti urađeno već je to nešto što mora da bude urađeno”, rekao je nemački šef diplomatije Frank-Valter Štajnmajer.

„Sada niko ne kaže da treba skinuti sa dnevnog reda perspektivu otvaranja novih poglavlja, ali takva debata neće moći da bude izbegnuta ukoliko ne bude bilo zadovoljavajućih odgovora (od Turske).”

Iako je Erdogan insistirao da će 2014. biti prelomna godina u odnosima Turske i EU, budući da su odmrznuti pristupni pregovori, čini se da Turska nikada nije bila dalje od cilja da postane članica EU.