Moć reči

U nedelju je održano jubilarno, dvadeseto takmičenje u besedništvu studenata Pravnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Dvanaest finalista, studenata od prve do četvrte godine, besedilo je na slobodnu temu, temu improvizacije, kao i na zadate teme Panta rei i „Tužna je stvar nemati prijatelje, a još tužnija nemati neprijatelje – Če Gevara”.Započevši s latinskom poslovicom „Sve teče, sve se menja”, ovi mladi ljudi oštro su osporili budnost prosečnog građanina Srbije koji ne koristi prilike za promenu godinama unazad. Prepušten odlukama vlasti, prihvata svoje okruženje i živi u nezadovoljstvu, apatiji ili tihom negodovanju.

Mladi intelektualci jakim rečima i borbom koja dolazi pravo iz srca pozivaju na prekid tišine. Momenat istorije, koji je većina besednika iskoristila, jeste hitac Gavrila Principa, kategorišući ga kao hitac vere u svetliju budućnost. Princip jeste držao oružje u rukama, ali je obarač povukla ideja. On je oduzeo tuđ život, ali je još pre toga dao svoj. Svi prijatelji su ućutali, jer je pet srpskih advokata odbilo da brani Principa. Austrougarski advokat Rudolf Cisler, međutim, staje na stranu ne Principa, nego principa kao takvih, misli kao slobode.

Mladi, ovim istorijskim trenutkom hteli su da nas podsete da danas ne moramo stvarati žrtve zarad svojih ideala. Šta mi činimo? Da li hrabro koristimo naše najjače oružje – sopstveni glas? Odavno je vreme da prekinemo ćutanje i iskoristimo slobodu govora. Pojedinac ne može mnogo, ali Srbija smo svi mi, njen ugled u svetu je naš, te zavisi od svakog pojedinačno. Ovi mladi retoričari su nas svojim besedama podsetili na moć reči i misli. Misao nije samo naše pravo, danas je to naša obaveza. Bez hrabrosti da je ostvarimo, ne postoji građanski integritet, a tako ni demokratija. Šta bi danas hroničari istorije zabeležili o nama? Pozvali su nas da ne budemo beznačajni kusur istorije, da stanemo uspravno, kako bi naša prošlost imala smisla. Amfiteatar „petice” odzvanjao je verom u drugačiji kontekst življenja, verom u našu krv, kao krv naših slavnih predaka. Pobednica, Sanja Lekić, govoreći na temu „Sve teče, sve se menja”, opomenula je rečenicom pisca Mome Kapora, da danas „ubijaju penkalom”, i da u takvom društvu svaki pojedinac mora da se bori za istinu. Kao najbolji prijatelj istine uvek se pokazivalo vreme. Takmičari su govorili glasno i iz srca, zaključivši da upravo ono jedino i pobeđuje na bojištu. Sreća je u tome što ga svi posedujemo.

Apsolvent Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu