Jesu li najavili rekonstrukciju

Pregledah sve novine – nigde još ni reči o rekonstrukciji vlade! A već se iz aviona vidi, vreme je.

I ko god se sada upita zašto bi iko normalan još u predizbornoj kampanji najavljivao rekonstrukciju vlade, taj neka zna da je time otkrio barem tri stvari o sebi: prvo, da je član Demokratske stranke, drugo, da je nedobronameran, i treće, da koči reforme, koje – šta? – ne smeju stati.

I zato – zbog reformi – treba misliti malo unapred. Izbori će proći za mesec-dva, sastaviće se kakva-takva vlada, dovodiće se iz sveta neki novi Stros Kanovi da savetuju neke nove nejake ministre – videli smo kako i sa kojim rezultatom. Pa će se onda (ili možda ipak malo brže) objaviti neki novi izveštaj o 24 privatizacije – one stare ili neke druge, svejedno. I kako već dobro znamo, nakon godinu dana najave i buke, javnost će na kraju od vlade, kao od lošeg studenta, dobiti – praznu ispitnu svesku, u kojoj će se naći tek pokoja zabeleška o tome da su u više predmeta podignute optužnice, a neki ministri osumnjičeni, o čemu će javnost biti obaveštena – ili neće biti obaveštena – tek za neki dan.

Sad, novoj vladi će biti lakše barem stoga što tu neće biti ministara koji se baš ništa ne razumeju u politiku, kao što je bio onaj ministar Radulović. Koji čak nije shvatio ni to da je titulu „reformator godine” dobio da bi zaćutao, a ne da bi talasao po novinama! I sasvim je logično da su se sindikati digli na noge – i ja bih isto to uradila da sam sindikat, razmišljam. Pa u zemlji sa 24.000 sindikata – jedan će tu ministar, sa političkom težinom lastinog repa, njima da zagorčava život! E neće. Pa je sasvim jasno bilo i to da – pošto reforme ne smeju stati – Radulović mora da ode.

Ostaće u budućoj vladi samo oni koji pristaju da izgovore šta god trenutak nalaže, da se lepo izrazim. Koji su, poput ministra Krstića, spremni u etar da izjave kako „prevremeni parlamentarni izbori neće poremetiti aktivnosti Vlade Srbije u započetim reformama”. Kao i to da „ne postoji bojazan da bi budžet Srbije zbog prevremenih izbora imao veće troškove, to jest da bi na bilo koji način bili povećani javni rashodi, kako bi se ispunila predizborna obećanja”. I sad – šta? Da je to rekao ministar za maline i šumsko voće, pa čovek da kaže – ne zna čovek gde je došao, niti zna šta govori… ali kad to kaže ministar finansija, onda je to – to, zar ne?

Kao što će u vlasti svakako morati da ostanu svi oni koji, poput guvernerke NBS, ne očekuju da će Srbija imati nekakve negativne posledice od toga što nam je smanjen kreditni rejting – a smanjen je, kako piše u saopštenju Fič rejtinga, zbog izostanka prethodno najavljivanih reformi, pa onda zbog velikih deficita i, na kraju, zbog visokog javnog duga. Ali negativnih posledica neće biti pre svega zato što sada nisu na vlasti demokrate, pa da ova ista osoba u svom nezaboravnom stilu već iskaže sve šta bi povodom ovakvog izveštaja imala da kaže. Dok sada, naprotiv, drame nema, sve je u savršenom redu, jer je „pad kreditnog rejtinga samo znak da dobre odluke koje je vlada donela u oblasti fiskalne konsolidacije još nisu dale efekte”. Dobre mere, samo ne deluju, vrag ih odneo…

Ali zato će sigurno delovati čarolija zvana „Beograd na vodi”. Pare će dati Arapi, a posao će dobiti naši građevinari i inženjeri i ko zna ko sve još ne. A uz poljoprivredu i zaboravih još uz šta (upišite po želji, nije ni važno) – procvetaće ne samo Beograd nego cela Srbija! Kakve crne reforme (koje ne smeju stati), kakve crne institucije (koje se moraju izgraditi), kakva departizacija javnih preduzeća – sve su to pričine priče, Srbiju će da pokrene – Beograd na vodi.

I onda, kad se Srbija tako ne pokrene, kao što se neće ni pokrenuti – biće kasno za rekonstrukciju vlade. Procedura rekonstrukcije inače je prilično složena i neizvesna, to je posao za velike političke znalce: rekonstrukciju najpre treba najaviti, pa opovrgnuti (nekoliko puta), pa opet najaviti (nekoliko puta). A kod tih najava ume da dođe i do nesporazuma, pa sad vi vidite koliko vremena će tu da ode... Pa razmišljam, mnogo bi bilo bolje da se sad odmah, u toku izborne kampanje, najavi i rekonstrukcija vlade.

Em će biti zanimljivije em reforme – šta? – neće stati.