Tri miliona nerešenih sudskih predmeta

I same sudije zapanjene su sumornom statistikom. Na primer da su krivični postupci sporiji od parničnih. Trajanjem od 25 i po meseci, prosečna krivica prelazi dvogodišnji limit koji označava da je predmet postao star.

„Sudski poslovnik definiše stare predmete kao predmete koji traju duže od dve godine, osim u istrazi gde se starim smatraju predmeti koji nisu okončani nakon devet meseci”, navodi se u analizi „Jedinstvenog programa rešavanja starih predmeta u Republici Srbiji”. Ovaj program je predstavio Dragomir Milojević, predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS), na sastanku sa predsednicima svih sudova u Srbiji koji su u ponedeljak ispunili najveću sudnicu beogradske Palate pravde.

Opšti strateški cilj ovog programa jeste da se ukupan broj starih predmeta u sudovima Republike Srbije smanji za 80 odsto do 2018. godine: sa oko 1.750.000 starih predmeta u 2013. godini na oko 350.000 predmeta u 2018. godini. To znači da bi svi sadašnji stari predmeti morali biti rešeni, jer će narednih godina i jedan broj novih predmeta automatski preći u stare.

Plan je da 2018. godine ne bude nijednog predmeta starijeg od pet godina, da se za 80 odsto smanji broj predmeta starih između dve i pet godina i da se za 60 odsto smanji broj predmeta koji traju od dve do tri godine.

Izuzetak je istraga – tu je postavljen vrlo realan cilj: da 2018. godine ne bude istraga koje traju duže od dve godine i da se prepolovi broj istraga koje traju od godinu do dve, mada je teško i zamisliti da istrage zaista mogu toliko dugo da traju.

Utešan je, ipak, podatak da se najveći broj starih predmeta nalazi u izvršnoj materiji, a reč je uglavnom o izvršenjima „na osnovu verodostojne isprave” – utuženih neplaćenih računa građana. Međutim, zabrinjava podatak da je ukupno 17.165 predmeta u krivičnoj materiji starije od dve godine, kao i da ima oko 10.000 starih radnih sporova, koji bi inače trebalo da budu rešavani u roku od šest meseci.

– Veliki je broj starih predmeta koji su konstantno nezakazani. Sudije zakazuju nove predmete, ali im predmeti stari preko deset godina stoje nezakazani – rekla je Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda.

U ostvarenju strateškog cilja smanjenja starih predmeta našem pravosuđu pomažu stručnjaci Američke agencije za međunarodni razvoj USAID. Šef „Programa podele vlasti” USAID-a Brajan Deluk poručio je predsednicima sudova da će „kraći sudski procesi visokog kvaliteta povećati poverenje javnosti u sudove i doprineti boljoj klimi za ekonomski razvoj Srbije”.

Sudija Prvog osnovnog suda u Beogradu Sonja Prostran, koja je radila na ovom programu USAID-a, naglasila je da smanjenje broja starih predmeta zahteva „samo ljudske resurse i bolju komunikaciju”. Ona je podsetila da je već deset osnovnih sudova u Srbiji primenilo ovaj program kao pilot-projekat i pomoću njega rešilo više od 23.000 starih predmeta za nepune tri godine.

U sudovima će biti formirani posebni timovi ljudi koji će utvrđivati uzroke starenja predmeta i prema tim uzrocima ih obeležavati i sortirati prema godinama starosti.

Ovi predmeti će na koricama biti obeležavani posebnim pečatima sa različitim natpisima: na starijima od dve godine pisaće STARI PREDMET, na starijima od pet godina HITNO – STARI PREDMET, a na starijima od deset godina NAROČITO HITNO – STARI PREDMET. U pisarnicama će biti uvedeno pripremno odeljenje i potpuno nov način rada.

Predsednik Vrhovnog kasacionog suda Dragomir Milojević podsetio je čelne ljude svih sudova u Srbiji da je od 1. januara zakonom uvedeno i pravo građana da redovnim sudovima podnose zahteve za naknadu štete zbog povrede prava na suđenje u razumnom roku.

– Ako budemo pretrpani tim zahtevima i ako i u tim predmetima zapadnemo u docnju, a pritome i dalje imamo u pisarnicama predmete stare trideset godina – onda možemo da stavimo katanac na srpsko pravosuđe – rekao je Milojević i naglasio: „Sve zavisi samo od nas sudija i predsednika sudova. Sva odgovornost je na nama. Svi smo na zajedničkom zadatku da poboljšamo stanje u pravosuđu. Ako hoćemo bolju Srbiju – moramo malo da zapnemo. Sad nam je prilika da nešto popravimo.”

--------------------------------------------------------------------------------------- 

--------------------------------------------------------------------------------------- 

Nema dovoljno slobodnih sudnica

– Sudije imaju problem što ne može da im se obezbedi svakodnevno suđenje jer im sudnice nisu dostupne svakog dana. Nedavno je u beogradskom Višem sudu završen jedan obiman krivični postupak, koji je trajao 77 radnih dana, ali ti dani su bili „razvučeni” na dve i po godine. Jer, zakazivanje suđenja zavisilo je i od toga kako se ponašaju stranke u postupku, koliko taj sudija ima drugih predmeta, koliko dugo čeka na veštačenja i dopunska veštačenja i koliko čeka na slobodnu sudnicu. Tek kada se sagledaju svi razlozi i okolnosti, može da se zaključi da li je jedno suđenje trajalo neopravdano dugo ili ne – kaže Dragana Boljević, predsednica Društva sudija Srbije.

Poseban problem jesu izvršenja, kojih je najviše među starim predmetima. Nedavno je stigao raspis kojim je naloženo da svaki od tri osnovna suda u Beogradu osnuje svoje izvršno odeljenje i da se izvršenja raspoređuju po sedištu poverioca, a ne po sedištu dužnika, iako nije tako predviđeno zakonom, kaže Boljevićeva. To je zbog toga što je više od 60 odsto izvršenja u Beogradu palo na Prvi osnovni sud, jer se na njegovoj teritoriji nalazi najviše dužnika, a cilj je da se taj teret ravnomerno rasporedi na još dva beogradska suda.