Možemo da jedemo sve što hoćemo dok ne stanemo na vagu

Od našeg specijalnog izveštača

Soči – Tamo ni orlovi ne svijaju gnezda. Tamo nebo nije iznad, nego ispod. Tamo je – olimpijsko selo!

Visoko, među snežnim vrhovima zapadnog Kavkaza, niklo je u surovoj, do tada netaknutoj prirodi, savremeno naselje u kome će naredne tri nedelje, ambicije da dosežu do oblaka, u kome će krv da bude toliko vrela da će i led da omekša pred njom.

Za XXII zimske olimpijske igre u Sočiju sagrađena su tri olimpijska sela. Jedno je na nivou mora, za sportiste koji će se takmičiti na klizalištima, u gradskim uslovima. Drugo je za bijatlonce, a treće za one koji će se strmoglavo spuštati na smučkama i bobu niz obronke div-planine.

Da bi se stiglo do ovog trećeg put od Sočija, obasjanog suncem, vodi kroz klisuru Mzimte. Ta rečica se ko zna koliko hiljada godina mučila da se tamo odozgo nekako probije do Crnog mora. I nekako je našla put ostavljajući uz sebe usku traku gde su i šumske životinje verovatno s oprezom išle.

Sada od Sočija pa kroz tu klisuru vodi savremeni autoput s mnoštvom mostova i saobraćajnih čvorova tamo visoko. Ona uska traka uz rečno korito je načičkana najsavremenijim turističkim objektima najvećih svetskih hotelskih lanaca.

Tamo gde Mzimta ne skakuće s kamena na kamen, gde je našla način da se malčice raširi, sada zapljuskuje prave male mondenske varoši. I kad se naiđe na deo prirode s kojom čovek, bar zasad, nije stigao ili još nije hteo da se uhvati ukoštac, gondole nose dalje, u olimpijsko selo.

Još dok mu se prilazi sva čula zapljusne nešto rusko, a ujedno i opštecivilizacijsko. Iz svega izbija nešto što podseća ko je domaćin i u isto vreme da su tu, kod kuće, ljudi s različitih krajeva sveta.

Kroz ušorene kuće u glavnoj ulici tog sela prolazi se kroz špalir zastava svih zemalja sveta. Među njima je, razume se, i srpska. I prosto se poželi da sve države budu tako složne kao njihove zastave na jednom od vrhova Kavkaza.

Na nezaobilaznom mestu u selu su olimpijski krugovi. Taj spomenik podjednako privlači sve koji dođu u olimpijsko selo. On je omiljeno mesto za slikanje. Kod vrhunski sportista, njihovih trenere i ostalih članova olimpijskih delegacija, budi onu detinju želju za igranjem. Tu se i oni u pristojnim godinama veru uz krugove, pokušavaju da nađu što originalniji način da se slikaju i taj trenutak sačuvaju zauvek.

Na drugom kraju, iznad ambisa, izvajane su zadivljujuće skulpture od leda. Tako su lepo urađene da se čini da će svakog trenutka da ožive i sa obeležjima Igara u Sočiju krenu s olimpijcima u neko svoje takmičenje.

Među sportistima koji prekraćuju poslednje dane, pa i sate, uoči početka takmičenja ili hvataju poslednji trenutak da nadoknade ako su nešto na pripremama propustili, sve vrvi od bezbrojnih dobrovoljaca, koji su tu da svima koji zakorače u to naizgled pravo carstvo drugarstva, budu na usluzi.

Među tom mladošću padaju u oči neki stariji ljudi, drugačije obučeni s – metlama u rukama. Oni metu sneg tamo gde ne treba da ga bude, a i prašinu koja se ko zna obrela tu gde joj nije mesto.

– Ovde je sve novo i lepo, – kaže naš smučar Marko Vukićević. – Iskren da budem, mada do sada nisam bio na ovakvom takmičenju, i očekivao sam da bude ovako. Na onom nivou koji imaju olimpijske igre.

Naši sportisti su u zgradi broj 3. Svoj ulaz i prozore, vrata svojih soba, okitili su zastavicama Srbije. To rade i olimpijci ostalih država. Svako u toj ljudskoj košnici želi da pokaže da je i on tu, na ovom skupu celog sveta.

Kroz prozore naši sportisti gledaju na kanadske zastave na dugačkoj zgradi, na kojoj više spratove pokrivaju japanske. U hodniku i pred liftom svakojake trenerke, kape, torbe s obaveznim nacionalnim obeležjem.

U našem taboru je i jedna Ruskinja. Zove se Tanja, a razmena studenata ju je svojevremeno dovela u Niš. I, eto, sada pomaže svojima, mada se odavno vratila u Moskvu.

Na ulicama, a pogotovu ne mestima gde se okupljaju sportisti, kao što je restoran, isto tako.

– Hrana je raznovrsna. Ima je za sve ukuse. Zasad možemo da jedemo šta hoćemo i koliko hoćemo, sve dok ne budemo morali da stanemo na vagu, – kaže Aleksandar Bundalo. – Bob dvosed je težak 170 kilograma, a nas dvojica, pilot Vuk Rađenović i ja, ne smemo s opremom da budemo teži od 220.

Jeste njihovo selo mimo sveta i živi po svojim pravilima. Ali je svim njegovim stanovnicima lepo. Možda će rezultati s takmičenja malo da im zagorčaju, međutim, kad sve prođe svima će boravak u njemu biti lepa uspomena.

Ivan Cvetković

-----------------------------------------------------------

Otkriven Zid olimpijskog primirja

U takozvanom priobalnom olimpijskom selu u Sočiju otkriven je Zid olimpijskog primirja. Čast da na ovaj način podsete da se u antičkoj Grčkoj u vreme Olimpijskih igara nije ratovalo pripala je predsedniku Međunarodnog olimpijskog komiteta Tomasu Bahu i potpredsedniku ruske vlade Dmitriju Kozaku.

Zid olimpijskog primirja biće i u Planinskom olimpijskom selu. Oba su ista. Napravljeni su od pet panela, koliko je i olimpijskih krugova, visoki su 1924 mm, što podseća na godinu od kada se odražavaju olimpijske igre, a široki 2014, što asocira na ove u Sočiju.

-----------------------------------------------------------

Putin, patrijarh Kiril i Blater u Sočiju

U Soči su došli i visoki gosti. Predsednik Rusije Putin je u nacionalnom parku posetio Centar za razmnožavanje i rehabilitaciju prednjeazijskog leoparda, a ruski patrijarh Kiril je stazu za bob. U goste Zimskim olimpijskim igrama je došao i predsednik Fife Blater. Kao što je poznato ovde će se igrati i utakmice na Svetskom fudbalskom prvenstvu 2018.