Gudelj u pritvoru u Osijeku

Zagreb – Antun Gudelj, kojeg su australijske vlasti izručile Hrvatskoj, od preksinoć je u pritvoru u Osijeku. Gudelja, najverovatnije na jesen čeka ponovno suđenje za ubistvo načelnika osječke policije Josipa Rajhl-Kira i dva srpska odbornika, kao i ranjavanje trećeg, počinjeno 1. jula 1991. godine u selu Tenja kod Osijeka.

On je sa zagrebačkog aerodroma pod jakom policijskom pratnjom odvezen u Osijek.

Udovica Rajhl-Kira Jadranka, koja je dugogodišnjom borbom uspela da Gudelj bude izručen, očekuje da se na trećem suđenju sazna istina i da se saslušaju svi svedoci, ali i da suđenje zbog loših iskustava iz Osijeka bude prebačeno na neki drugi sud, najverovatnije u Zagreb.

Razlog za to, prema njenom mišljenju, jeste činjenica da u osječkom sudu još rade ljudi koji su bili pristrasni u korist Gudelja i koji su i pored utvrđenih činjenica o ubistvu inicirali odluku da na njega bude primenjen Zakon o amnestiji koji se odnosio samo na učešće u borbenim dejstvima.

Ona očekuje i da ubistvo bude kvalifikovano kao ratni zločin jer je počinjeno prilikom pregovora između sukobljenih strana, pa to ne može biti teško ubistvo.

Javnost postavlja pitanja o ulozi Branimira Glavaša u tom ubistvu. Iako je ustanovljeno da je pomogao Gudelju da pobegne i mada su svedoci videli ljude pod njegovom komandom kako se raspoređuju oko kontrolna tačke gde je ubijen Rajhl-Kir, nije dokazano da je Glavaš naredio ubistvo.

Gudelj je na beli "stojadin", u kome su bili Rajhl-Kir, potpredsednik tadašnjeg Izvršnog veća Skupštine opštine Osijek Goran Zobundžija, odbornik Opštinske skupštine Milan Knežević i predsednik Mesne zajednice Tenja Mirko Tubić, s udaljenosti od desetak metara ispalio pun okvir iz automatske puške.

Pri tom je samo Tubić, koji se nalazio na zadnjem sedištu, preživeo, iako teško ranjen.

Desetak policajaca koji se se nalazili na mestu zločina nisu reagovali nego su mu dozvolili da pobegne, posle čega se dokopao Nemačke, čija ga je policija 1996. uhapsila i izručila Hrvatskoj.

Vrhovni sud je ukinuo prvostepenu presudu od 20 godina zatvora donetu u odsustvu, a predmet je vraćen osječkom Županijskom sudu. Maja 1997. godine Vrhovni sud je obustavio krivični postupak i na Gudelja je primenjen Zakon o amnestiji, posle čega se on preselio u Australiju, čiji je državljanin.

Ustavni sud je 2001. usvojio tužbu Jadranke Rajhl-Kir i ukinuo odluku Vrhovnog suda o Gudeljevom pomilovanju, a slučaj vratio na početak.