Zemlja građanskog rata

Od našeg specijalnog izveštača

Mogadiš – Let avionom iz Istanbula preko Džibutija do Mogadiša kasnio je u polasku 35 minuta. Grupa dobro odevenih muškaraca i žena još na ulasku u avion mahala je posadi nekakvim papirima, da bi een vođa seo do mene i počeo da mi se žali kako su eto dali velike pare za biznis klasu, a sva su mesta zauzeta. S razumevanjem sam klimao glavom, ne bih ni ja sedeo u biznis klasi da ne idem kod predsednika.

„Kojeg predsednika”, zainteresovao se moj saputnik, visoki Afrikanac.

„Pa, predsednika Somalije.”

„I ja idem u Smoačiju, vozimo tatu.”

Ubrzo sam utonuo u san, tek me je sletanje u Džibutiju probudilo. Oko piste pesak i zakržljalo drveće sa ponekom palmom. Na drugoj strani aerodroma u Džibutiju su tri transportna američka aviona C-141 i osam V-22. Rog Afrike i Adenski zaliv su blizu, logično i američki marinci su tu. Nekada su tu ekskluzivno boravili samo Francuzi, sada je tu ostala baza za obuku francuske Legije stranaca.

Moj se saputnik raskravio za razgovor, on je Somalac i živi godinama u Čikagu, otac mu je živeo u Mineapolisu. Kaže mi da zna da je srpska zajednica vrlo jaka u Čikagu, čak poznaje i nekoliko Amerikanaca Srba iz Čikaga.

Po sletanju u Mogadišu ljubazno me propustio da prvi izađem: „Pozdravite predsednika.

Na pisti oko aviona gomila naroda koji policija metalnim šipkama pokušava da udalji od letelice. Malo dalje postrojena vojska Somalije sa zastavama i vojnom muzikom. Bubnjevi i klicanje mase. U trenutku, onako cinički, pomislih da se tako i dočekuje specijalni izveštač „Politike”.. Okrenuh se prema avionu, kad tamo moj saputnik ide za mrtvačkim kovčegom prekrivenim državnom zastavom Somalije.

„O čemu se radi?”, upitao sam domaćine iz kabineta predsednika.

„Bivši premijer Somalije Abdirisak Haji Husein umro je pre sedam dana u Mineapolisu, u SAD, u 90. godini, a narod ga je obožavao. Bio je premijer u vrlo teškim vremenima za Somaliju, bio je inicijator politike nacionalnog pomirenja, rekonstrukcije i obnove. Eto, sada ga je familija dovezla kući da tu mirno i počiva.”

Znači, na to je mislio moj saputnik kada je rekao da tatu voze kući.

Dok pišem ovaj tekst hotelski službenik dolazi da obavesti mog domaćina kako je ispred hotela „Al Džazira” parkiran kamion bez registarskih tablica. Svi su se uzmuvali, ovo je grad gde su američki pripadnici „Delte” i rendžeri doživeli poraz 1993. godine. „Blek houk daun”, 18 poginulih američkih vojnika i 500 Somalaca, jedan helikopter „crni jastreb UH-60 je oboren, ranjeni piloti vučeni su po prašnjavim ulicama. Prethodno su vojnici generala Muhameda Faruka Aidida ubili 24 pakistanska vojnika iz snaga UN.

Somaliji je upravo sada i potrebna politika nacionalnog pomirenja, zemlja je rastrzana između islamističkih radikalnih militantnih grupa, pokreta Islamskih sudova, terorističke Al Šabab, organizacije vrlo bliske Al Kaidi, lokalnih komandanata koji odlučuju o životu i smrti sviju, pirata i afričkih mirovnih snaga AMISOM, vojne misije „Atalanta” u kojoj u vodama Indijskog okeana učestvuju i pripadnici Vojske Srbije. Somalija je danas najveća humanitarna katastrofa Afrike, veća nego i Darfur. Oko 3.025 kilometara morske obale Somalije čini tu teritoriju, verovatno, i najopasnijom trenutno u svetu. Samo u Mogadišu i oko njega operišu najmanje četiri velike terorističke grupe Al Šababa. Oko četiri miliona ljudi svakodnevno zavisi od pomoći u isporukama hrane morskim putem.

Somalija je danas naoružani feudelizam, bez jake centralne vlasti, zemlja u kojoj ljudi umiru od gladi. Dok na moru caruju nemilosrdni somalski pirati, kojima se sada suprotstavljaju hrabri srpski vojnici. Kakva američka flota, Amerikanci povremeno udare po teroristima iz Al Šababa komandosima i „dronovima”, kao kod Barive na jugu države, pa nestanu.

Posle ne preuzimaju i autorstvo za te akcije. Somalci nisu baš oduševljeni afričkim mirovnim snagama, gledao sam prilično grubo ponašanje vojnika iz Ugande i Burundija prema stanovnicima Mogadiša. Rade toljage i metalne šipke. Somalija je poprište i političke igre između vlade u Mogadišu i Kenije i Etiopije. Nerešeni problemi iz prošlosti. Zemlja koja zauzima stratešku poziciju na rogu Afrike, gde nosoroge najviše love Kinezi upravo zbog roga, afrodizijak i medicina, i gde stanovnici žvaću lišće biljke gat kao neku vrste žvake.

Noć pada nad Mogadišem, iz hotela sada nije dobro izlaziti, straža to i ne dozvoljava. Nekada su u gradu popularni bili noćni klubovi „Lido” i „Savoj”, u „Kaza di Italiji” sedeli su špijuni svih mogućih zapadnih obaveštajnih službi. Italijanski padobranci iz divizije „Folđore” bili su svojevremeno posebno surovi prema lokalnom stanovništvu, pa i optuženi za mnogobrojna silovanja devojčica i dečaka. Rim ih je zbog toga brzo i povukao iz Somalije. Sada zapadnjacima takve stvari i ne padaju na pamet, važno je odavde otići živ...