Podrum spasio blago Grujića

Istorija jedne otmene srpske kuće iz druge polovine 19. veka, koja je dala šest generacija diplomata, biće tema izložbe „Skriveno blago Doma Jevrema Grujića”. Postavka će biti otvorena 13. februara, s početkom u 19 časova, u Domu vojske Srbije, i trajaće mesec dana.

Srpski političar Jevrem Grujić (1827–1895) studirao je pravo u Hajdelbergu i Parizu, bio ministar pravde u vladi kneza Mihaila, i diplomatski predstavnik u Carigradu. Njegova kuća sagrađena 1896, po projektu arhitekte Milana Kapetanovića, prva je zgrada koju je Zavod za zaštitu spomenika kulture Beograda zaštitio 1961. Zgrada se nalazi u Svetogorskoj 17, tik uz Atelje 212.

Poznata porodica u posedu ima više od 400 umetničkih dela, a većina je bila zakopana u podrumu kuće tokom Drugog svetskog rata, kako bi se sprečilo njihovo oduzimanje od strane Nemaca. Posetioci će videti kolekciju slika, među kojima su i one Paje Jovanovića i Uroša Predića, salonski nameštaj, kupljen u Beču, Pešti, i Parizu, kolekciju tekstila, zbirku oružja, predmete od srebra i keramike, odlikovanja, arhivsku građu. Bilo je to doba kada bi bogate porodice jednom sinu u nasledstvo ostavile stan, a drugome stilsku trpezariju, koja je bila u istoj toj vrednosti...

– Želja nam je da prikažemo atmosferu i način života jednog doba. Naši slavni preci sačuvali su mnoge retke predmete i čitav svoj život posvetili su dobrobiti svoga naroda – kaže prevodilac Lazar Šećerović, jedan od naslednika.

On naglašava da će na izložbi biti prikazana venčanica Jevremove žene Jelene Grujić iz 1856. godine, od pamuka i svile, jedna od najstarijih u Srbiji, koju je nekoliko generacija nosilo kao haljinu na balovima. Biće izložen i nožić za otvaranje pisama koju je Jelena Grujić dobila u Carigradu od sultanije za svoj humanitarni rad, kao i škrinja od pozlaćene bronze i kristala, poklon kralja Milana i kraljice Natalije, Stevanu i Stani Ćurčić, Grujićevim potomcima.

– Pradeda-teča Slavko Grujić, diplomata u Londonu, i njegova supruga Amerikanka Mabel Danlop Grujić prikupili su veliku pomoć za našu zemlju. Ona je držala predavanja po Americi, pozvala je Mihajla Pupina i američkog predsednika Vudra Vilsona da pomognu, a od Karnegijeve fondacije dobili su 100.000 dolara da se sazida univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković” – kaže Lazar Šećerović i dodaje da je Slavko Grujić doktorirao pravo na Sorboni, kao i potomci Dragutin Protić, guverner Narodne banke Kraljevine Jugoslavije, i Lazarov deda po majci, Milan Milojević, koji sorbonski doktorat stiče 1904. godine.

– Mabel i Slavko Grujić prisustvovali su krunisanju Džordža Šestog, i od njega je Slavko dobio pravo da nosi titulu „ser” – podseća Šećerović.

Jedan deo izložbe biće posvećen i poznatoj diskoteci „Kod Laze Šećera”, koja je otvorena 1967. u podrumu njihove kuće. „Vrhovni savet odbrane odlučio je da se diskoteka zatvori već sledeće godine, kako ne bi loše uticala na naprednu socijalističku omladinu. Koliko su se vremena promenila svedoči i činjenica da se izložba o diskoteci otvara u Domu vojske”, ističe naš sagovornik. Naglašava da je diskoteka najavila slobodarski dug, hipi pokret, novo doba uopšte, i o njoj se danas govori na studijama istorije, političkih nauka, istorije umetnosti.

Akademija nauka objavila je „Zapise” Jevrema Grujića, a izašli su i memoari Šećerovićevog dede Milana Đ. Milojevića, ambasadora Kraljevine Jugoslavije u Budimpešti, Bernu, i Beču, u izdanju porodične izdavačke kuće „Signature”, pod imenom „Balkanska ravnoteža, sećanja kraljevog diplomate”.

– Sada se priča o nekoj evropeizaciji, a naši preci bili su prave kosmopolite. Kuća Jevrema Grujića pridruženi je član Asocijacije evropskih istorijskih kuća, sa sedištem u Briselu. Čest gost su nam razne diplomatske delegacije, a dom tradicionalno otvaramo za Dane evropske baštine. Postoji ideja da kuća prima posetioce i tokom cele godine – ističe Lazar Šećerović, i dodaje da se Grujićevi potomci danas bave prevodilaštvom, izdavaštvom, režijom...

----------------------------------------------

Pismo iz stare mastionice...

Restauraciju Grujićevih predmeta radio je Institut za konzervaciju iz Beograda skoro tri godine. Mila Popović Živančević, direktorka instituta, naglašava da su ovi artefakti najlepši primerci građanske Evrope. Kroz ruke konzervatora prošli su jatagani, kubure, sablje (zbirka oružja dobila je zlatnu medalju na izložbi balkanskih država u Londonu 1907), svećnjaci, lampe, krstionica, mundiri, fišeklije, ali i prepiska sa državnicima. Svaki 500. posetilac postavke dobiće simboličan poklon iz zbirke Jevrema Grujića, a ko poželi, moći će da piše voljenoj osobi koristeći mastionicu s kraja 19. veka. Tekst za katalog izložbe napisala je istoričarka umetnosti Ivana Vesković.