Autošovinistička tragikomedija

Mediji su javili da je tokom noći između ponedeljka i utorka ubijen mladić iz Srbije (iz Grocke), nožem, u svom stanu u Zalivu Svetog Pavla na Malti. Za sada nije jasno ni kako se to desilo, ni šta stoji iza ubistva, niti ko je njegov izvršilac. U vezi s pomenutim zlodelom tek je privedeno nekoliko ljudi, među kojima su Maltežani i stranci, dok je „opsežna istraga” još u toku.

Takvi tragični događaji dešavaju se širom sveta. Na Malti, u mirnoj Finskoj, kao i u našoj napaćenoj Srbiji. No, ono što retko gde može da se nađe, što gotovo da je srpski unikat, to je reakcija dela naše javnosti u vezi sa ubistvom našeg sunarodnika u inostranstvu. O čemu se radi možemo najbolje da vidimo na primeru komentara izvesnog Zorana na sajtu jednog od naših velikih elektronskih medija. Njegovo razmišljanje je sledeće: „Na Malti, gde kriminala gotovo nema, poslednje ubistvo se ne pamti, evo Srba da promene sliku. Uvek prednjačimo u glupostima.”

Navedeno zvuči kao da je citat iz stripa „Alan Ford” ili serije „Leteći cirkus Montija Pajtona”. Čovek je kriv što je ubijen! Svojom neuviđavnošću što u čitavom događaju učestvuje kao objekat nasilja, promenio je lepu sliku o Malti i njen miroljubivi ambijent! Srpska posla!Sopstvenim umiranjem pravimo drugima probleme! Da nije užasno, bilo bi smešno.

Ljudsko biće je u pitanju, nezavisno od nacije kojoj pripada! No, za naše autošoviniste biti Srbin, to je najveći greh. Valjda zbog togamrze sebe do podne, a od podne i čitavu sopstvenu naciju. Mada je navedeni komentar napisan već u 10.07. Nacional-mazohizam iza kog stoje razni izvori – od onih titoističkog porekla do rezultata inostrane antisrpske propagande s kraja 20. veka, što je rezultiralo „identifikacijom sa agresorom” jednog dela naše populacije– neslućenih je razmera.

Danas kada toliko pričamo o promeni svesti, morali bismo i tim pitanjem ozbiljno da se pozabavimo. Društvo kojim duvaju snažni vetrovi samodestrukcije nema perspektive. To važi i kada su u pitanju državno-nacionalni interesi, ali i kada se radi o svemu onome od čega zavisi socijalno-ekonomski boljitak društva. Priče o tome da smo „najgori”zagađuju ambijent naše zemlje na način koji se negativno odražava na sve – od investicija do zaštite teritorijalnog integriteta.

Već prilično rasprostranjena bolest autošovinizma ništa nije manja prepreka da se izvučemo iz sadašnjeg gliba nego što su to korupcija i druge sistemske devijacije. Nesumnjivo, sve to jedno drugo hrani, ali se s tim problemima moramo pozabaviti celovito. Nema tu nebitnog, a pogotovo to ne može da bude ono što bi u svakoj drugoj zemlji bilo nedopustivo. Mržnja u odnosu na sopstveni narod, što u srpskom slučaju neki nakaradno smatraju „odrazom kosmopolitizma”, za nas je strašan balast o kome se malo govori. Autošovinizam se mora suzbijati ništa manje od klasičnog šovinizma. Citirani Zoran bi, između ostalog, valjalo da nas na to podstakne.

Istoričar