Otkriveno blago Grujića

– Skriveno blago Doma Jevrema Grujića više nije skriveno. Možete ga pogledati – poručio je Nebojša Rodić, ministar odbrane, posetiocima Doma vojske, gde je predstavljena istoimena vredna postavka. On je podsetio da je ovo jedinstvena prilika da sagledamo istoriju jedne značajne srpske građanske porodice i  vidimo izuzetno vredna dela likovne i primenjene umetnosti, staro oružje i arhivsko-bibliotečku građu koja svedoči o bogatom kutlurno-istorijskom nasleđu našeg naroda.

– Prilika je da se osveže sećanja na prve žurke i večernja okupljanja u čuvenoj diskoteci kod „Laze Šećera” krajem šezdesetih godina prošlog veka – kazao je ministar Rodić, podsetivši da nije slučajno što je izložba uvršćena u program Doma vojske i to baš uoči praznika Dana državnosti, jer Jevrem Grujić (1826–1895), istaknuti pravnik i političar, državnik i diplomata, i njegovi potomci ostavili su dubok trag u izgradnji moderne srpske države i vojske, kulturnom i javnom životu što u susret ovom velikom prazniku treba naglasiti.

U godini obeležavanja sto godina od Prvog svetskog rata, prema Rodićevim rečima, moramo da se setimo imena onih koji nas sopstvenim podvigom uče kako se voli svoja zemlja.

Na postavci se mogu videti izuzetna umetnička dela iz 18, 19. i 20. veka koja su više od dvesta godina potomci državnika i diplomate Jevrema Grujića nabavljali i čuvali, a koja većinom do sada nisu izlagana u javnosti.Tu je i zbirka koja obuhvata dela Paje Jovanovića, Uroša Predića, Steve Todorovića, Uroša Kneževića, Arsenija Petrovića, Zore Petrović, Ivana Tabakovića i Đorđa Krstića.  

Zajedno sa umetničkom zbirkom, Dom Jevrema Grujića je spomenik kulture od posebnog značaja. U ovom domu živele su istorijske ličnosti značajne za srpsku državu i diplomatiju, pa je tako šest generacija sakupljalo i čuvalo umetnička dela iz različitih perioda, koja danas čine zbirku više od 400 predmeta.

– Negujući uspomenu na pretke i istoriju Srbije, predmeti su birani sa ukusom i pažnjom – podsetili su Lazar Šećerović i Aleksandar Conić, potomci porodice Grujić. Oni su objasnili da suportreti  naručivani da bi se potomstvu ostavila uspomena na prethodne generacije, kraljevski pokloni i ordenje dobijani su za zasluge, diplomatske uniforme nošene su u miru, a oružje korišćeno u ratovima za slobodu i nezavisnost Srbije. 

Izložba je zajednički projekat Doma Jevrema Grujića, Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada Beograda, Centralnog instituta za konzervaciju u Beogradu i Medija centra „Odbrana”.

Autori izložbe su Šećerović, Conić i istoričar umetnosti Ivana Vesković, koja je autor teksta u katalogu.

Pažnju mnogobrojnih posetilaca privukli su i upotrebni predmeti, stilski nameštaj, diplomatske uniforme, kolekcija starog oružja iz Prvog i Drugog srpskog ustanka, arhivska građa, aposeban segment čine fotografije prve diskoteke na Balkanu, otvorene u Domu Jevrema Grujića 1967. godine, što je i omaž avangardnoj i popularnoj kulturi u to vreme u našoj prestonici.

O značaju postavke govorili su potpukovnik Slavoljub Marković, direktor Medija centra „Odbrana”, Nela Mićović, v. d. direktora Zavoda za zaštitu spomenika kulture grada, i prof. dr Mila Živančević, direktor Centralnog instituta za konzervaciju.