Откривено благо Грујића

– Скривено благо Дома Јеврема Грујића више није скривено. Можете га погледати – поручио је Небојша Родић, министар одбране, посетиоцима Дома војске, где је представљена истоимена вредна поставка. Он је подсетио да је ово јединствена прилика да сагледамо историју једне значајне српске грађанске породице и  видимо изузетно вредна дела ликовне и примењене уметности, старо оружје и архивско-библиотечку грађу која сведочи о богатом кутлурно-историјском наслеђу нашег народа.

– Прилика је да се освеже сећања на прве журке и вечерња окупљања у чувеној дискотеци код „Лазе Шећера” крајем шездесетих година прошлог века – казао је министар Родић, подсетивши да није случајно што је изложба увршћена у програм Дома војске и то баш уочи празника Дана државности, јер Јеврем Грујић (1826–1895), истакнути правник и политичар, државник и дипломата, и његови потомци оставили су дубок траг у изградњи модерне српске државе и војске, културном и јавном животу што у сусрет овом великом празнику треба нагласити.

У години обележавања сто година од Првог светског рата, према Родићевим речима, морамо да се сетимо имена оних који нас сопственим подвигом уче како се воли своја земља.

На поставци се могу видети изузетна уметничка дела из 18, 19. и 20. века која су више од двеста година потомци државника и дипломате Јеврема Грујића набављали и чували, а која већином до сада нису излагана у јавности.Ту је и збирка која обухвата дела Паје Јовановића, Уроша Предића, Стеве Тодоровића, Уроша Кнежевића, Арсенија Петровића, Зоре Петровић, Ивана Табаковића и Ђорђа Крстића.  

Заједно са уметничком збирком, Дом Јеврема Грујића је споменик културе од посебног значаја. У овом дому живеле су историјске личности значајне за српску државу и дипломатију, па је тако шест генерација сакупљало и чувало уметничка дела из различитих периода, која данас чине збирку више од 400 предмета.

– Негујући успомену на претке и историју Србије, предмети су бирани са укусом и пажњом – подсетили су Лазар Шећеровић и Александар Цонић, потомци породице Грујић. Они су објаснили да супортрети  наручивани да би се потомству оставила успомена на претходне генерације, краљевски поклони и ордење добијани су за заслуге, дипломатске униформе ношене су у миру, а оружје коришћено у ратовима за слободу и независност Србије. 

Изложба је заједнички пројекат Дома Јеврема Грујића, Завода за заштиту споменика културе града Београда, Централног института за конзервацију у Београду и Медија центра „Одбрана”.

Аутори изложбе су Шећеровић, Цонић и историчар уметности Ивана Весковић, која је аутор текста у каталогу.

Пажњу многобројних посетилаца привукли су и употребни предмети, стилски намештај, дипломатске униформе, колекција старог оружја из Првог и Другог српског устанка, архивска грађа, апосебан сегмент чине фотографије прве дискотеке на Балкану, отворене у Дому Јеврема Грујића 1967. године, што је и омаж авангардној и популарној култури у то време у нашој престоници.

О значају поставке говорили су потпуковник Славољуб Марковић, директор Медија центра „Одбрана”, Нела Мићовић, в. д. директора Завода за заштиту споменика културе града, и проф. др Мила Живанчевић, директор Централног института за конзервацију.