Neprolazna ljubav Nikole Tejlora

Čačak – Kao veteran američkih oružanih snaga Nikola (Robert) Tejlor dobio je večnu kuću na vojničkom groblju u Sarasoti (Florida). Upokojio se 23. decembra prošle godine i dan kasnije sahranjen je po pravoslavnom obredu.

– Tata je bio divan i plemenit čovek koji se nikada nije žalio i iz svoje skromnosti želeo je da bude sahranjen na najjednostavniji način. Opelo su obavila dvojica srpskih sveštenika, otac Dragan iz crkve Sv. Đorđa u Klirvoteru i otac Ljubiša iz bogomolje Sv. Petke u Orlandu. Tata je unapred spremio pokrov, koji je doneo sa Svete gore i svuda ga nosio sa sobom, želeći da, ma gde se upokojio, bude sahranjen pod njim – kaže za „Politiku” Milena Tejlor, Nikolina snaha.

Tako je sa ovog sveta ispraćen američki oficir koji je zbog lepe Srpkinje promenio veru. Krajem prošlog veka uzeo je za ruku i preselio se u Srbiju uoči bombardovanja, a zatim nosio pomoć našim zbegovima na Kosmetu. Tako je zaslužio poštovanje svih prijatelja iz nove, napaćene otadžbine a Milenin suprug, Tejlorov srednji sin Mark (53), sve to objasnio nam je tokom susreta 2009. godine u Čačku kratkom rečenicom: „Tata je u duši Srbin”.

Tejlor je kao veterinar sa službom u Američkoj vojsci 1956. godine postavljen za kontrolora kvaliteta mesa koje je fabrika „Juhor” iz tadašnjeg Svetozareva isporučivala trupama SAD na Starom kontinentu. U Beogradu je upoznao studentkinju Katarinu Vranić i smesta ga je osvojila. Rođena je u Gornjem Milanovcu, dok je vezu sa Čačkom nasledila po ocu, oficiru Kraljevske vojske i logorašu iz Osnabrika i s Golog otoka. Venčali su se novembra iste godine u američkoj ambasadi u Beogradu, svedok im je bio ataše iz poslanstva.

– Nismo mogli da nađemo kuma i starog svata. Nina zbog očeve sudbine i činjenice da se udaje za Amerikanca, a ja sam tada u Jugoslaviji na radu imao samo jednog zemljaka, koji je bio u nekom brodogradilištu u Rijeci – pripovedao nam je Nikola 2003. godine, vozeći svojom „ladom nivom” pomoć za Srbe u Kosovskoj Vitini.

Bračni par je, po venčanju, sledeće četiri decenije proveo u SAD, gde je Katarina gajila sinove i radila kao predavač u gimnaziji, a muž poslovao u svojoj struci. Živeli su u Luizijani a najduže u Teksasu, u gradu Mekalen na Rio grande. Tu je Robert 1992. godine rešio da iz protestantizma pređe u pravoslavlje pa je kršten najpre u Mekalenu, u Američkoj pravoslavnoj crkvi koja potiče od Ruske zagranične, a zatim se obredno venčao s Katarinom u istom hramu. Sveštenik mu je na krštenju nadenuo srpsko ime Nikola, po slavi ženine familije.

U to doba danima je samo gledao kako supruga pati zbog rđavih vesti iz svoje postojbine, prelomio u sebi i rekao: „Ti si ovde živela 40 godina i hoću da ti vratim bar četiri. Idemo u Srbiju”. Prodao je sav imetak u Mekalenu i novac podelio deci, te 18. marta 1997. sa Katarinom došao u Beograd. Živeli su i u Reževićima u Crnoj Gori, zatim u Novom Sadu, posle toga u Čačku, ponovo u Crnoj Gori, još jednom u Čačku.

Nikola Tejlor sa porodicom u Homosasi, prošle jeseni (Foto M. Tejlor)

Jednog decembra Nikola je morao da se rastane od svoje neprolazne ljubavi, sahranivši Katarinu (1934–2009) na čačanskom groblju. Sledećeg proleća bratija manastira Studenice primila je Tejlora da živi s njima u našoj carskoj lavri, kao prvi i jedini Amerikanac. Kasnije se ipak vratio na svetovnu adresu i u porodicu s Markom, Milenom i njihovom decom u Skeli kod Obrenovca, u kuću snahinih pokojnih roditelja.

Iza Nikole i Katarine ostala su trojica sinova. Najstariji Heri (54) stanovnik je Baton Ruža (Indijana) i ima dvoje dece, srednji Mark i Beograđanka Milena imaju petoro, a Mičel (48) četvoro mališana.

– Krajem avgusta prošle godine tata se preselio u Homosasu na Floridi gde živi Mičel, zaposlen kao pomoćnik hirurga u bolnici, koji ga je 2. septembra operisao. Za američki Dan zahvalnosti u Homosasu je došao i Markov stariji brat s porodicom, pa smo se svi zajedno posle 17 godina okupili u Mičelovoj kući. Bog je udostojio tatu da vidi svoja tri sina i jedanaestoro unučadi zajedno. Toga dana došla su i dvojica pomenutih srpskih sveštenika koji su pričestili tatu i održali pomen Katarini, na kome smo svi bili prisutni i zajedno u molitvi – navodi Milena Tejlor, koja radi kao prevodilac i ostala je sa suprugom i decom da živi u Sitrus Hilsu na Floridi.

Hoće li seni dvoje ljudi koje je spajala velika ljubav navek ostati razdvojene, na dva kraja sveta?

– Nadamo se da ćemo jednog dana, ako bog da, preneti tatine zemne ostatke i sahraniti ih pored mame, u Čačku – kaže Milena Tejlor.