Komunizam je u megatrendu

Ako je levica, nakon izbijanja globalne ekonomske krize, opet u trendu, možda je prirodnije nego što se čini da se jubilej objavljivanja Komunističkog manifesta obeleži na „Megatrendu”. Naročito s obzirom na to da je glavni govornik na svečanosti organizovanoj na tom univerzitetu bio Ivica Dačić, premijer i predsednik Socijalističke partije Srbije, pravnog naslednika komunističke partije. I danas levičar, Dačić je, kako je rekao, dugo razmišljao da li da prihvati poziv da govori na skupu, jer ta se tema smatra zastarelom i neće mu doneti na popularnosti, a teče i izborna kampanja, pa bi neko mogao pomisliti da je posredi agitacija. Ipak je prihvatio, zbog značaja leve ideje u savremenom svetu.

Nekada su za jugoslovenske komuniste univerzitet bili zatvori. Doduše, u njima su se pripremali za najviše državne funkcije, na koje su danas, kažu vicevi, pretplaćeni i studenti „Megatrenda”. Rektor i vlasnik Mića Jovanović imao je, držeći uvodnu reč, drugo objašnjenje za to što je, prvi put, organizovao proslavu izdavanja Komunističkog manifesta, i to na njegovu 166. godišnjicu – levičarskim idejama uvek su naročito bili skloni intelektualci, pa time i studenti. Oni su ispunili otprilike polovinu amfiteatra na drugom spratu „Megatrenda”, mnogi od njih doterani kao za reklamni spot u kojem bi pozvali maturante da im se pridruže, koristeći pogodnost tog univerziteta da na prvu godinu brucoše upisuje besplatno, što je Jovanović istakao kao jedan od primera istrajavanja levičarskih principa u današnjem dobu i istakao da je upravo Dačić inicirao tu ideju.

Možda nešto veću zahvalnost predsedniku SPS-a i Vlade Srbije ipak su pokazali prvi redovi u amfiteatru, gde su bili predavači na „Megatrendu”, među kojima, izuzev Žarka Obradovića i Ekstra Nene i uvaženi slikar Miloš Šobajić, koji je poznatiji po desničarskim nego po komunističkim izjavama. Ti prvi redovi bili su oni koji su ustali kad je Dačić kročio u salu, dok su studenti ostali na svojim mestima. Opravdano sprečeni da aplaudiraju bili su pripadnici SUBNOR-a i današnje Komunističke partije – niko sličnog profila nije bio na skupu.

„Megatrend” nije na sva usta najavljivao događaj u medijima, pozivajući sve da dođu, već je interno obavestio studente o svečanosti.

– Danas možemo pitati: gde su proleteri, kakav je položaj radničke klase u odnosu na zahteve Komunističkog manifesta. Padom komunizma nestala je i kategorija proletera, izgubili su društvenu ulogu, partije su pohrlile preduzetnicima, tržištu i profitu. Imali smo neuspešnu privatizaciju i masovna otpuštanja, fabrike su prodate u bescenje. U trenutku demokratskog zanosa desio nam se ekonomski slom koji ćete vi plaćati – obratio se Dačić studentima.

Podsetivši na posledice tog sloma u Srbiji – pad nacionalnog proizvoda na 65 odsto onoga iz 1989. godine i navala ekstraprofitera – Dačić se osvrnuo i na ekonomske prilike u svetu i socijalne proteste u Evropi, „arapsko proleće” i nemire u Bosni i Hercegovini.

– Komunistički manifest je bio popularan, jer je pozivao na revoluciju. Ima li danas revolucionara kakvi su bili Če Gevara, Lenjin, Ugo Čavez? Mislim da nema. Umesto revolucije, prešlo se na evoluciju, svet traži kompromise, spajanje najboljih ideja kapitalizma i socijalizma – ocenio je premijer.

Dačić je tako spojio i Marksa i hrišćanstvo, objašnjavajući da je levičar onaj koji se brine za bližnjeg, kao što piše u Bibliji.

– Levičar je onaj koji će vam pružiti ruku. Ako je nekom društvu potrebna briga, to je Srbija. Potrebna nam je levica da bismo živeli kao normalan svet, koji ne bi bio takav da nije prihvatio levičarske ideje. Na njima je zasnovana i Evropa i zato u nju idemo. Ne možemo ćutati dok tranzicija jede svoju decu – poentirao je Dačić parafrazom stare izreke.

Time je zaključena proslava jubileja Komunističkog manifesta. Novinari su se potom, kad je premijer izašao iz amfiteatra, mnogo više raspitivali o Branku Lazareviću, bivšem šefu Dačićevog kabineta kojeg je policija ispitivala zbog navodnih veza za narko-klanom Darka Šarića. Studenti su se bez ijednog pitanja razišli po holovima i slušaonicama „Megatrenda”. Deca tranzicije ipak moraju, kako bi rekao Lenjin, učiti, učiti i samo učiti.