Neustavne i takse za upis advokata

Ustavni sud Srbije utvrdio je da su neustavne i nezakonite odredbe odluke Advokatske komore Srbije, kojima je predviđeno da pravnici koji pripravnički staž nisu obavili u advokaturi, za upis u advokatski imenik plaćaju 5.000 evra u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate. Sud je istom odlukom odbacio zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta, odnosno radnje koja je preduzeta na osnovu odredbi navedene odluke. To znači da niko ko je platio 5.000 evra za upis a dolazi iz sfere sudstva, tužilaštva, privrede nema prava povraćaja uplaćenog novca. Pun naziv osporene odluke glasi Odluka o utvrđivanju visine troškova upisa u imenik advokata, imenik zajedničkih kancelarija i imenik advokatskih društava iz 2012. godine.

Dragoljub Đorđević, predsednik Advokatske komore Srbije, kaže za „Politiku” da je ovakva odluka Ustavnog suda bila koliko-toliko očekivana.

– Ovakva odluka Ustavnog suda je bila očekivana s obzirom na to da su je doneli oni koji govore o jednakim pravima građana u odnosu na neke stvari. Mislim da će Advokatska komora Srbije, u vezi sa ovim događanjima, imati obavezu da se opredeli da, ipak, primeni ona pravila koja se primenjuju na području cele Evropske unije. Mislim da ta pravila neće biti toliko popularna, ni među advokatima, ni među drugim licima. Međutim, o tome ne bih mogao više da pričam dok ne vidim odluku Ustavnog suda i njeno obrazloženje – rekao je Đorđević.

Od maja 2012. godine, u skladu sa Zakonom o advokaturi, AKS utvrđuje advokatske tarife i troškove za upis u advokatski imenik, pa je donela odluku o jedinstvenoj ceni upisnine za celu teritoriju Srbije, i to 5.000 evra za one koji tek ulaze u advokaturu.

Pre ove jedinstvene odluke, tarifa se razlikovala, praktično od mesta do mesta. Tako je upisnina u beogradskoj komori bila 2.000, u Čačku 2.500, na teritoriji Vojvodine 3.000, Kragujevcu 4.500 evra.

Pomenutom odlukom, advokatura je želela da se „zaštiti” od tadašnje „najezde” sudija i tužilaca koji nisu prošli reizbor 2009. godine, ali su 2012. godine, odlukom Ustavnog suda, vraćeni na funkcije.

Pre ove odluke, Ustavni sud je razmatrao neustavnost odredaba Zakona o Pravosudnoj akademiji, Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama. Tako je, posle većanja, utvrdio da je neustavna zakonska odredba koja daje prednost polaznicima Pravosudne akademije prilikom izbora za sudije i zamenike tužilaca.

Nedugo potom, ovaj sud doneo je odluku da pokrene postupak za utvrđivanje neustavnosti Zakona o javnom tužilaštvu i to odredbe koja se odnosi na izbor zamenika javnih tužilaca. Postupak za utvrđivanje neustavnosti ovog zakona pokrenut je na osnovu inicijative koju je 31. decembra prošle godine podnelo Udruženje sudijskih i tužilačkih pomoćnika. Sporna odredba upodobljena je odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji. Posle Zakona o Pravosudnoj akademiji i Zakona o javnom tužilaštvu Ustavni sud razmatrao je i moguću neustavnost odredaba Zakona o sudijama, pa je doneo odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje neustavnosti druge rečenice člana 50. stava četvrtog Zakona o sudijama.

U spornoj rečenici navodi se da je „Visoki savet sudstva dužan da prilikom predlaganja kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predloži kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji, u skladu s posebnim zakonom”. Ustavni sud je, takođe, obustavio izbor sudija na osnovu nedavno objavljenog oglasa, a obustava će trajati dok ne bude doneta odluka o osporenim odredbama Zakona o sudijama.

U međuvremenu, Ustavni sud Srbije obustavio je izvršenje odredbi Zakona o sudijama i Zakona o javnom tužilaštvu koje se odnose na izbor sudija i zamenika javnih tužilaca.

– Doneta privremena mera nema za pravnu posledicu obustavljanje postupaka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca po već raspisanim konkursima, već samo pravnu nemogućnost da se u tim postupcima primene sporne odredbe zakona – navodi se u saopštenju USS-a. 

USS doneo privremenu meru zbog Zakona o Pravosudnoj akademiji

Povodom pokretanja postupka za ocenu ustavnosti odredaba Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama kojima se daje prednost diplomcima Pravosudne akademije prilikom predloga za izbor, Ustavni sud je doneo privremenu meru kojom je obustavio izvršenje pojedinačnih akata i radnji preduzetih na osnovu osporenih zakonskih odredaba radi očuvanja pravnog poretka. „Doneta privremena mera nema za pravnu posledicu obustavljanje postupaka izbora sudija i zamenika javnih tužilaca po već raspisanim konkursima, već samo pravnu nemogućnost da se u tim postupcima primene sporne odredbe Zakona”, navodi se u obrazloženju odluke, koje je objavljeno na sajtu suda.

Ustavni sud podseća da su osporene odredbe Zakona o javnom tužilaštvu i Zakona o sudijama u suštini istovetne odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji za koje je taj sud već utvrdio da nisu u saglasnosti sa Ustavom. „Privremena obustava njihove primene ima za cilj očuvanje jedinstva pravnog poretka u Republici Srbiji”, naglašeno je u obrazloženju.

Osporenim odredbama je propisano da su Državno veće tužilaca i Visoki savet sudstva dužni da prilikom predlaganja kandidata za prvi izbor zamenika osnovnog javnog tužioca, odnosno kandidata za izbor sudije prekršajnog ili osnovnog suda predlože kandidata koji je završio početnu obuku u Pravosudnoj akademiji.

Pomenuta odredba davala je prednost kandidatima s Pravosudne akademije u odnosu na sudijske i tužilačke pomoćnike, čije je udruženje podnosilac inicijative za ocenu ustavnosti odredbi.

Pomoćnici sudija i tužilaca su diplomirani pravnici s položenim pravosudnim ispitom koji su obučavani po mentorskom sistemu kakav postoji na primer u Austriji i Nemačkoj. Osporenim odredbama Zakona o Pravosudnoj akademiji oni su gubili pravo da budu birani na pravosudne funkcije jer je zakon davao prednost diplomcima Pravosudne akademije. Tanjug