Pentagon steže kaiš

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Najmoćnija armija sveta koja tvrdi da nema neprijatelja kojeg ne može da porazi, ipak gubi jednu važnu bitku – onu budžetsku.

Pod prinudom fiskalne štednje, Pentagon je upravo obelodanio plan smanjenja svojih troškova u kojem su i neke sa stanovišta borbene gotovosti banalne stavke (smanjivanje subvencija vojnim komisionima), ali i neke koje su u tom pogledu suštinske.

Jedna od tih mera jeste smanjivanje broja pripadnika kopnene vojske čiji bi sastav u idućih nekoliko godina, sa 546.000 koliko ih je danas, bio smanjen na oko 450.000, što bi otprilike bilo na nivou od pre američkog ulaska u Drugi svetski rat.

I sa ovim smanjenjem, ukupan broj ljudi pod oružjem u svih pet rodova američkih oružanih snaga (kopnena vojska, mornarica, marinci, avijacija i obalska straža) ostao bi više nego impresivan: oko 1,3 miliona.

Stezanje kaiša u Pentagonu sekretar za odbranu Čak Hejgel, koji je upravo navršio godinu dana tom mestu, najavio je u okviru priprema za usvajanje budžeta za 2015. godinu, koji bi trebalo da bude za oko 30 milijardi dolara manji od ovogodišnjeg: 496 prema 526 milijardi. Troškovi personala u budžetu su inače 50 odsto.

Ovaj korak je i praktično napuštanje ratnog stanja proglašenog posle 11. septembra 2001, kada je kopnena vojska, angažovana u dva rata, u Avganistanu i Iraku, bila narasla na 570.000 ljudi u stalnoj postavi. Pošto je irački okončan još 2011, dok će povlačenje iz Avganistana biti kompletirano do kraja ove godine, ovo je na neki način povratak u mirnodopsku „normalu”.

Istovremeno se najavljuje i izvesna korekcija postojeće vojne doktrine, po kojoj američke snage treba da budu sposobne za istovremeno vođenje dva rata (jednog u Evropi i jednog u Aziji). U novijim strateškim dokumentima to je preinačeno u spremnost da se ubedljivo pobedi u jednom konfliktu, dok bi neprijateljske ambicije bile obuzdavane u drugom dok se ne obave razmeštaji i mobilizacija.

Nova strategija takođe ne predviđa dugoročne okupacije, koje su ne samo skupe nego i uzaludne, što je skupo plaćeno iskustvo iz Iraka i Avganistana.

U novom budžetu bi trebalo da budu zaštićene dosadašnje stavke za specijalne operacije i takozvano sajber-ratovanje – odbrambeno i ofanzivno delovanje na virtuelnom ratištu koje je doneo 21. vek.

Takođe se naglašava da će Pentagon imati dovoljno para da američke oružane snage ostanu „najmoćnije na svetu”, kao i da Hejgelovi predlozi imaju podršku Združenog generalštaba.

Ono što je međutim neizvesno, to je podrška Kongresa, koji je dosad uspevao da se suprotstavi nastojanjima da se dira u „budžetsku svetu kravu”. Ne toliko zbog eventualnog slabljenja američke vojne moći, koliko zbog pojedinačnih političkih interesa.

Smanjivanje ljudstva u kopnenoj vojsci naime podrazumeva zatvaranje jednog broja kasarni koje su važan ekonomski faktor u svakoj lokalnoj zajednici, pa nijedan kongresmen, iako se generalno zalaže za štednju, ne prihvata da se štedi u njegovoj izbornoj jedinici: eliminisanje svake vojne baze određeni broj ljudi tamo ostavlja bez posla.

Sem toga, veoma uticajan je i lobi veterana (vojnih penzionera), koji je već uspeo da spreči skromnu redukciju vojnih penzija. Proizvođači oružja iz vojnoidustrijskog kompleksa takođe su osetljivi na svako smanjivanje budžeta Pentagona i u takvim situacijama postaju veoma aktivni u Vašingtonu.

U Hejgelovom predlogu je najavljeno i prizemljenje čuvenog špijunskog aviona U-2, cele flote borbenih aviona A-10 (u upotrebi od 1977) koji su bili u funkciji podrške kopnenim snagama, pre svega kao eliminatori protivničkih (u vidu su bili sovjetski) tenkova u scenariju invazije na Evropu, koji se danas ne čini verovatnim.

Iako je ranije pominjano da će mornarica ostati bez jednog nosača aviona, u pogonu će i dalje biti svih 11, s tim što će nosač „Džordž Vašington” u kasnijoj fazi otići na remont.