Medaljaši samo Topić i Perić

I 15. prvenstvo sveta u dvorani naša atletika dočekuje bez prave atletske dvorane i otud nikog ne bi trebalo da čudi to što će Srbiju u Sopotu u Poljskoj predstavljati samo dvoje takmičara – Ivana Španović i Asmir Kolašinac.

Činjenica da Srbija, kao uostalom i Jugoslavija, nikad nije imala dvoranu za treninge i takmičenja tokom zime i da se izgradnja prve dvorane u Beogradu odužila mimo planova, objašnjava i to što su dosad osvojene samo dve medalje na ovim takmičenjima – prvu je izborio bacač kugle Dragan Perić, još 1995. godine u Barseloni kada je hicem od 20,36 m osvojio bronzu (pobedio je Finac Halvari sa 20,74, drugi je bio Amerikanac Hanter sa 20,58), a drugu Dragutin Topić 1997. u Parizu skokom od 2,32 m, koliko je imao i drugoplasirani Grk Papakostas, ali uz manji broj pokušaja. Prvo mesto osvojio je Amerikanac Ostin sa 2,35.

Svetska prvenstva u dvorani održavaju se od 1987. godine, posle uspešnog test takmičenje (Prve svetske igre) u Parizu 1985. i četiri godine posle prvog svetskog šampionata na otvorenom (dotad su svetskim prvacima smatrani olimpijski šampioni), a broj naših atletičara koji su na njima učestvovali nije velik.

Na trinaest svetskih šampionata, pošto 1993. naši atletičari zbog sankcija nisu dobili kanadske vize za odlazak u Toronto na 4. prvenstvo sveta, učestvovalo je ukupno samo 18 atletičara i atletičarki – 15 iz Srbije i Vinko Pokrajčić (3.000 m, 1985) iz BiH, a Đorđe Kožul (troskok, 1987) i Branko Zorko (3.000 m, 1989) iz Hrvatske.

Rekorder sa četiri učešća je Dragutin Topić, koji je pored srebra iz Pariza (1997) imao i četvrto (2003), šesto (2008) i deveto mesto (1991), a četvrto mesto imao je još samo Slobodan Branković na 400 m (1989), dok je 1997. završio učešće u kvalifikacijama. Dragan Perić je 1995. do bronze došao iz prvog i jedinog učešća (1995).

Stevan Zorić je bio peti u skoku uvis 1991. i šesti 1995, sadašnji selektor Slobodan Popović šesti na 800 m 1987, a svi ostali takmičenje su završavali već u kvalifikacijama: Andreja Marinković u skoku udalj 1995, Siniša Peša na 400 m  1997, Darko Radomirović na 1.500 m 2001, Miroslav Novaković na 60 m prepone 2003. i 2006, Elvira Pančić na 60 m 2004, Sonja Stolić na 1.500 m 2006, Biljana Topić u troskoku 2008, Goran Nava na 1.500 m 2010, Tatjana Mitić na 60 m 2010. i Asmir Kolašinac u bacanju kugle 2010. i 2012.

Kolašincu, koji je na prošlom šampionatu sveta bio jedini naš učesnik, društvo sada pravi Ivana Španović, debitantkinja na svetskim prvenstvima u dvorani i još 585 atletičara i atletičarki iz, računajući i Srbiju, 141 zemlje.

Arena „ERGO” u Sopotu u kojoj je već održano nekoliko velikih šampionata (odbojka, stoni tenis, itd)  u februaru je dobila (prvi put) atletsku stazu i sva borilišta neophodna za svetski šampionat, a poslednjeg vikenda u februaru na njoj je održan šampionat Poljske.

Učesnici su tvrdili da su staza i borilišta odlični, a Asmir Kolašinac i Ivana Španović će u to moći da se uvere tek sutra, pošto do tada kao i ostali učesnici mogu samo da treniraju u pomoćnoj dvorani. Podsetimo: Španovićeva će, sudeći prema preliminarnim prijavama, imati 13 rivalki, a Kolašinac 19.

Šampionat sveta počinje u petak i našeg rekordera u bacanju kugle u dvorani već prvog dana pre podne u 10,15 č očekuju kvalifikacije i, verujemo, finale u 20,05 č. Naša rekorderka u skoku udalj nastupiće u Areni „ERGO” u subotu u kvalifikacijama, a finale je u nedelju u 15,05 č.

Ž. B.