Петак, 03.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Медаљаши само Топић и Перић

Медаљаши само Топић и Перић
Четири учешћа, четири финала, једно сребро: Драгутин Топић

И 15. првенство света у дворани наша атлетика дочекује без праве атлетске дворане и отуд никог не би требало да чуди то што ће Србију у Сопоту у Пољској представљати само двоје такмичара – Ивана Шпановић и Асмир Колашинац.

Чињеница да Србија, као уосталом и Југославија, никад није имала дворану за тренинге и такмичења током зиме и да се изградња прве дворане у Београду одужила мимо планова, објашњава и то што су досад освојене само две медаље на овим такмичењима – прву је изборио бацач кугле Драган Перић, још 1995. године у Барселони када је хицем од 20,36 м освојио бронзу (победио је Финац Халвари са 20,74, други је био Американац Хантер са 20,58), а другу Драгутин Топић 1997. у Паризу скоком од 2,32 м, колико је имао и другопласирани Грк Папакостас, али уз мањи број покушаја. Прво место освојио је Американац Остин са 2,35.

Светска првенства у дворани одржавају се од 1987. године, после успешног тест такмичење (Прве светске игре) у Паризу 1985. и четири године после првог светског шампионата на отвореном (дотад су светским првацима сматрани олимпијски шампиони), а број наших атлетичара који су на њима учествовали није велик.

На тринаест светских шампионата, пошто 1993. наши атлетичари због санкција нису добили канадске визе за одлазак у Торонто на 4. првенство света, учествовало је укупно само 18 атлетичара и атлетичарки – 15 из Србије и Винко Покрајчић (3.000 м, 1985) из БиХ, а Ђорђе Кожул (троскок, 1987) и Бранко Зорко (3.000 м, 1989) из Хрватске.

Рекордер са четири учешћа је Драгутин Топић, који је поред сребра из Париза (1997) имао и четврто (2003), шесто (2008) и девето место (1991), а четврто место имао је још само Слободан Бранковић на 400 м (1989), док је 1997. завршио учешће у квалификацијама. Драган Перић је 1995. до бронзе дошао из првог и јединог учешћа (1995).

Стеван Зорић је био пети у скоку увис 1991. и шести 1995, садашњи селектор Слободан Поповић шести на 800 м 1987, а сви остали такмичење су завршавали већ у квалификацијама: Андреја Маринковић у скоку удаљ 1995, Синиша Пеша на 400 м  1997, Дарко Радомировић на 1.500 м 2001, Мирослав Новаковић на 60 м препоне 2003. и 2006, Елвира Панчић на 60 м 2004, Соња Столић на 1.500 м 2006, Биљана Топић у троскоку 2008, Горан Нава на 1.500 м 2010, Татјана Митић на 60 м 2010. и Асмир Колашинац у бацању кугле 2010. и 2012.

Колашинцу, који је на прошлом шампионату света био једини наш учесник, друштво сада прави Ивана Шпановић, дебитанткиња на светским првенствима у дворани и још 585 атлетичара и атлетичарки из, рачунајући и Србију, 141 земље.

Арена „ЕРГО” у Сопоту у којој је већ одржано неколико великих шампионата (одбојка, стони тенис, итд)  у фебруару је добила (први пут) атлетску стазу и сва борилишта неопходна за светски шампионат, а последњег викенда у фебруару на њој је одржан шампионат Пољске.

Учесници су тврдили да су стаза и борилишта одлични, а Асмир Колашинац и Ивана Шпановић ће у то моћи да се увере тек сутра, пошто до тада као и остали учесници могу само да тренирају у помоћној дворани. Подсетимо: Шпановићева ће, судећи према прелиминарним пријавама, имати 13 ривалки, а Колашинац 19.

Шампионат света почиње у петак и нашег рекордера у бацању кугле у дворани већ првог дана пре подне у 10,15 ч очекују квалификације и, верујемо, финале у 20,05 ч. Наша рекордерка у скоку удаљ наступиће у Арени „ЕРГО” у суботу у квалификацијама, а финале је у недељу у 15,05 ч.

Ж. Б.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.