Keri u Kijev doneo milijardu dolara

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Šef američke diplomatije Džon Keri juče je boravio u Kijevu, donevši novim ukrajinskim vlastima, pored političke podrške, i najavu poklona od milijardu dolara, ne doduše u gotovini, već u vidu kreditnih garancija namenjenih pre svega olakšavanju energetske situacije u zemlji koja puca po svim šavovima.

Keri je dosad najviši američki funkcioner koji je posetio Ukrajinu i njegova poseta je u svakom pogledu – pa čak i u pomenutim kreditnim garancijama – simbolična. Ukrajinske potrebe su mnogo veće, procene su da joj u ovom momentu treba bar 20 milijardi, koje bi trebalo da dođu od Međunarodnog monetarnog fonda, uz američku i podršku EU.

SAD će, kako su izjavili neimenovani funkcioneri iz Kerijeve pratnje, pružiti i tehničku podršku ukrajinskoj centralnoj banci i ministarstvu finansija, kao i pomoć u organizovanju izbora zakazanih za maj.

Američki državni sekretar naravno nije posetio Krim, gde po procenama Stejt departmenta, Rusija „učvršćuje” svoju kontrolu i dovodi pojačanja. Pokreti ruskih trupa odavde se prate veoma pomno, uz brige da bi Putin mogao da naredi i ofanzivu na Kijev.

Vašington i Moskva su na suprotnim stranama i kad je reč o statusu razvlašćenog predsednika Viktora Janukoviča: dok se u Rusiji on i dalje smatra legitimnim predsednikom (naknadno je saopšteno da je on pozvao rusku vojnu pomoć da očuvaju red i mir na Krimu), dotle je američki stav da je on svojim bekstvom izgubio pravo da vlada.

U vezi s njim, Keri je domaćinima obećao i pomoć u povraćaju „ukradene imovine”, misleći pritome na korupcionaški novac koji je Janukovič prebacio u inostranstvo.

Pomenutu milijardu dolara tek treba da odobri Kongres, ali se smatra da u tom pogledu neće biti problema, pošto u Vašingtonu postoji političko jedinstvo oko suprotstavljanja Putinu i pomoći Ukrajini.

Zanimljivo je da će dobar deo američke novčane pomoći završiti u ruskim banaka, koje su najveći poverioci ukrajinskih, ali ovde se na to samo sleže ramenima, jer „nema načina da se spreči”.

Zvanično, ne odustaje se od predloga da se na Krim pošalju međunarodni posmatrači i Rusiji time izbije adut ugroženosti tamošnjeg ruskog stanovništva, ali Moskva na to ne reaguje.

Ovde se uveliko razrađuju sankcije protiv Rusije, u nastojanju da se održi pretnja da će njena vojna intervencija biti „skupa”. One se očekuju do kraja nedelje, a neke od mera iz tog paketa već su stupile na snagu. Tako je suspendovana vojna saradnja i otkazani svi ranije planirani bilateralni sastanci. Prekinuti su i trgovinski pregovori, a u najavi je i zabrana izdavanja viza i zamrzavanje imovine odabranih funkcionera „iz lanca komandovanja”, kao i određenih finansijskih institucija.

Iz Vašingtona se apeluje da se sankcije koordiniraju sa evropskim saveznicima, ali je već sada jasno da je tamošnji entuzijazam za trgovinske kaznene mere mnogo manji od američkog, s obzirom na to da su evropske veze sa Rusijom mnogo svestranije.

Dok SAD nisu ni među prvih deset trgovinskih partnera Rusije (razmenjuju samo oko 40 milijardi godišnje), EU istovremeno obrće oko 460 milijardi, što znači da je njen potencijal da Rusiji naškodi mnogo veći – ali i da istovremeno naškodi i sebi.

Obama će, uz to, sankcije morati da „proda” i američkom biznisu koji je pustio korene u Rusiji. Tamo je drugo po veličini strano tržište za „Pepsi”, dok velike poslove imaju i „Boing”, „Dženeral motors”, „Džon Dir” i „Proktor end Gembl”, dok je „Ekson mobil”, najveća američka naftna kompanija, partner ruskog „Rosnjefta” u istraživanjima na Baltičkom moru.

Ovde se takođe računa i da će protiv Rusije raditi „nevidljiva ruka” finansijskih tržišta, s obzirom na značajan stepen integrisanosti ruskog finansijskog sistema u svetski, pa se ukazuje na prve rezultate: pad vrednosti rublje i pad akcija glavne ruske kompanije, „Gasproma”.