Da se Kragujevcu ne desi „Užice”

Kragujevac – Na obalama gružanske akumulacije, sa koje se vodom za piće snabdeva oko 300.000 stanovnika Kragujevca i okolnih opština, u poslednjih desetak godina izgrađeno je više od 200 nelegalnih objekata (vikendica, kuća od čvrstog materijala, ribarskih pontona).

Naočigled države, koja ništa nije činila da zaustavi zahuktalu divlju gradnju, objekti su nicali čak i u zoni sanitarne zaštite, gde je zakonom zabranjena gradnja. Nadležni su reagovali tek nedavno, posle akcidenta na užičkoj akumulaciji, zbog kojeg su žitelji tog grada u zapadnoj Srbiji mesecima pili vodu iz cisterni.

Da se Kragujevcu i okolnim opštinama ne bi desilo „Užice”, ovdašnje Javno komunalno preduzeće „Vodovod i kanalizacija” bilo je prinuđeno da pozove republičke sanitarne i inspektore za zaštitu životne sredine.

Na jučerašnjoj konferenciji za novinare u ovom preduzeću rečeno je da su izveštaji već upućeni resornim ministarstvima, ali je, takođe, upozoreno da je rušenje nelegalnih objekata, koji ugrožavaju ekosistem jezera i zagađuju vodu, još uvek pod znakom pitanja. Velikim delom i zbog nesavesnog odnosa najviših državnih funkcionera.

– Godinama smo zahtevali da država reaguje, obratili smo se svim nadležnim organima, ali je učinak izostao. Tek posle zagađenja užičke akumulacije napravljen je prvi korak, inspektori su sagledali situaciju, ali je pitanje šta će se ubuduće dešavati, hoće li nelegalni objekti biti porušeni ako se zna da među vlasnicima kuća na jezeru ima čak i najviših državnih funkcionera – izjavio je direktor kragujevačkog „Vodovoda” Obren Ćetković, aludirajući na rukovodeće ljude u Ministarstvu za građevinarstvo i urbanizam.

Problem divlje gradnje, kako je rečeno, posledica je i opšte konfuzije koja vlada u domenu ingerencija.

Naime, akumulacijom „Gruža” gazduje kragujevački „Vodovod”, ali se istoimeno jezero nalazi na teritoriji opštine Knić. Tamošnja lokalna uprava svojevremeno je donela 28 rešenja o uklanjanju nelegalnih objekata, ali je akcija izostala zato što ova mala i siromašna varošica ne raspolaže adekvatnom građevinskom mehanizacijom.

Po različitim osnovama, problemima na ovoj i sličnim akumulacijama bave se ministarstva za energetiku i životnu sredinu, građevinarstva, zdravlja, a uloga Javnog vodoprivrednog preduzeća „Srbijavode” je, u najmanju ruku, nejasna, imajući u vidu da je na samoj obali Gružanskog jezera niklo etnoselo sa petnaestak kućica za ribolovce.

– To selo se prostire i na 10 ari državnog zemljišta na kojem je „Vodovod” upisan kao korisnik. Protiv vlasnika smo podneli tužbu, ali je presuda bila oslobađajuća, pošto je predmet zastareo, ne našom krivicom. Ne želim da komentarišem rad naših pravosudnih organa, ali ovakve odluke mogu da podstaknu divlju gradnju, koja je ionako uzela maha – izjavio je direktor Ćetković.

Divlja gradnja nije, međutim, jedini problem sa kojim se suočava kragujevački „Vodovod”, budući da poljoprivredni proizvođači na teritoriji knićanske opštine bez ikakvih ograničenja koriste hemijska sredstva za tretman useva na njivama i baštama koje se prostiru do samog jezera. Brojne štale i kokošinjci dodatno otežavaju situaciju, pošto štetne materije, kroz zemljište, lako dospevaju u vodu. Skuplji proces prečišćavanja odražava se i na cenu pijaće vode, koja u Kragujevcu iznosi 63,10 dinara po kubiku, što je četrdesetak dinara više nego, na primer, u Jagodini.

Bez obzira što Kragujevac ima alternativna rešenja, kao što su jezero u Grošnici i moravski sistem, gružanska akumulacija je, ipak, glavni izvor zdrave pijaće vode. Imajući to u vidu, „Vodovod” je pre par godina sačinio plan ograđivanja jezera, ali je inicijativa propala, jer država nije obezbedila oko 20 miliona dinara potrebnih za realizaciju tog projekta. Tako je akumulacija „Gruža” za duži niz godina prepuštena „divljim graditeljima”, što nas sve vraća na početak priče, čiji je epilog neizvestan.