Srce mi je ostalo u Srbiji

Za grad u džungli, Manaus u Amazoniji, do sada ni Srbija ni svet nisu mnogo čuli. Ali, od ovoga mundijalskog leta biće poznati čitavoj planeti.

Manaus, dvomilionski grad na dve reke (Rio Negro i Amazon), ostaće zapamćen po jednom od najveličanstvenijih stadiona na kojima će fudbalsko umeće prikazati najpoznatiji fudbaleri današnjice. Ova fudbalska arena se zove Estadio Vivaldo Lima.

Brazilac Pedro Samoes, rukovodilac izgradnje ovog stadiona, rado se odazvao da za „Politiku” opiše novosagrađeno fudbalsko carstvo u srcu džungle. I odmah je rekao da je njegovo srce ostalo u Srbiji. Jer, od 2002. do 2004. godine bio je naš „zemljak”, živeo je i kao predstavnik jedne brazilske kompanije radio u Srbiji, pa je i zavoleo.

– Uprkos razdaljini, trudim se da pratim vaš nacionalni fudbalski tim, odbojku i košarku, jer često igramo zajedno, a kada se to desi imam običaj da kažem kako navijam 51 odsto za Brazil, a 49 za Srbiju. Kada sam prvi put stigao u Beograd, video sam da je srpski narod sličan nama Brazilcima. I jedni i drugi prevashodno vole sport i život!

Svetsko prvenstvo u fudbalu 2014. održaće se ovoga leta u Brazilu u 12 gradova na 12 stadiona. Većina stadiona je u potpunosti renovirana. Samo tri su novosagrađena, kao Estadio Vivaldo Lima u Manausu čijim podizanjem ste lično rukovodili. Taj veliki posao je skoro završen. Kako izgleda stadion?

– U Manausu je izgrađen potpuno nov stadion i to je posao za koji sam zadužen. Novi su i sportski objekti u Nati, Kujaba, dok su renovirani stadioni u Fortalezu, Recifeu, Salvadoru, Braziliji, Rio de Žaneiru, Sao Paulu, Kuritibi i Porto Alegru. Gradnju stadiona u Manausu ugovorila je amazonijska vlada. Radili smo mnogo i nedavno je, pre desetak dana, izgradnja privedena kraju. Tačnije, završena je većina posla, 97 odsto. Građevina stadiona ima 83.500 kvadratnih metara, pet ulaza i 44.480 sedišta. Stadion je okružen duplim slojem fasadne membrane sa čeličnom konstrukcijom i belom PTFE fasadom. Na parking može da se smesti četiri stotine automobila. Upečatljiv park uokolo stadiona rasprostire se na 72.000 kvadrata površine.

Po čemu je poseban novi stadion u Manausu?

– Svaki novi fudbalski stadion je priča za sebe. Najvažnija činjenica za ovu arenu jeste lokacija: sagrađena je usred džungle i tu možete doputovati samo avionom i brodom. Dovoženje robe i vremenski uslovi predstavljali su veliki izazov za graditelje. Stadion prima gotovo 45.000 gledalaca, a koštao je oko 280 miliona američkih dolara.

Šta biste još dodali o stadionu kao menadžer i kao navijač?

– Stadion je jedna od najlepših arena u Brazilu, a izazov gradnje u srcu džungle pružio nam je priliku da u njegovoj izgradnji aktivno učestvuje mnoštvo inženjera širom sveta. Ključna tačka ostaje činjenica da je ova arena značajna zaostavština svetskog šampionata u fudbalu u Manausu.

Šta je važno znati o Manausu?

– Manaus ima 1,8 miliona stanovnika, nalazi se u srcu džungle, a njegova istorija je zaista zanimljiva. Još 1800. godine bio je svetska prestonica prirodne gume i tada se veoma brzo razvijao. Mnogi su odatle putovali u Evropu da se edukuju, a potom su naučeno donosili nazad u Manaus. Ali, kada se proizvodnja gume preselila u Aziju, grad je, kao i čitav region, počeo da propada. Oko 1970. vlada Brazila odlučila je da u Manausu uvede slobodnu trgovinsku zonu. Ukinuti su i porezi za sve industrije koje su bile voljne da dođu u Manaus. Danas Manaus ima niz poznatih industrijskih kompanija. Uveren sam da su politička veza između amazonske vlade i Brazilije, kao i draž džungle, pružili šansu ovom gradu da postane poznat širom sveta.

Šta je to što se mora videti u Manausu?

– Manaus leži na dve reke – Rio Negro, s tamnom vodom karakterističnom po tome što nijansira Amazon i daje sliku sasvim neobičnog pejzaža. Tačka u kojoj se reke susreću je ušće reke Negro (crna rečna kisela voda temperature 28 stepeni Celzijusa) i reke Solimoes (22 stepena). Dve reke pre „susreta” protiču jedna pored druge u dužini od pet kilometara! To je fenomenalno!

Pre deset godina proveli ste dve godine u Beogradu. Čega se sećate?

– Imam divne uspomene na taj period. Sećam se vremena provedenog s brojnim prijateljima koje sam stekao u Beogradu. Pamtim srpski restoran ispred stadiona Crvene zvezde, brojne restorane, Kalemegdan, sportske kafiće u kojima smo gledali fudbal, Arenu, splavove... I na početku i na kraju spiska nalaze se moji prijatelji iz Srbije. Nabrojaću bar neke poimence – Pera, Ljuba, Dragan, Miloš… Čuvam ih u srcu. Kao i Srbiju. A njima, mojim drugarima, i svima u Srbiji poručujem da sačuvaju ljubav prema sportu. Ne samo za Mundijal! I ljubav prema životu.