Kad bi se izgradio Teslagrad...

Za Teslagrad bi se moglo reći da je izraz moje dugogodišnje želje, tokom života u Americi, za povratkom po svetu raseljenog srpskog naroda u maticu, uz korišćenje njegovog znanja za prosperitet Srbije, ali, ovog puta, uz pomoć projekta univerziteta Babson iz Bostona, koji se zasniva na izgradnji „gradova budućnosti”.

Podizanje Teslagrada kao posebne ekonomske zone u okolini Beograda, uz primenu pravila koja podrazumevaju slobodnu privrednu konkurenciju, poput gradova Dubai i Hongkong, izazvalo bi veliko interesovanje stranih investitora i povećalo ugled Srbije u svetu, uz očekivani napredak domaćih firmi i samog stanovništva. Pro­je­kat sam na­zva­la Te­sla­grad, jer ta­kvo ime po svo­jim ino­va­tiv­nim i kre­a­tiv­nim ide­ja­ma za­i­sta pri­li­či ovom gra­du bu­duć­no­sti.

No­vi re­gu­la­tiv­no-prav­ni okvir ko­ji bi bio pri­me­nji­van u po­seb­noj zo­ni Te­sla­grad na pe­ri­fe­ri­ji Be­o­gra­da pri­vla­čio bi in­ve­sti­to­re u obla­sti vi­so­ke teh­no­lo­gi­je i omo­gu­ćio no­vim pro­na­la­za­či­ma da osta­nu u Sr­bi­ji i raz­vi­ju svo­je ide­je unu­tar eko­nom­skog am­bi­jen­ta ko­ji šti­ti nji­hov rad i kom­pa­ni­je. Te­sla­grad bi do­veo pra­vu pri­vred­nu kon­ku­ren­ci­ju ko­ja do­zvo­lja­va mo­der­nim i kva­li­tet­nim fir­ma­ma da na­pre­du­ju is­klju­či­vo na ba­zi nji­ho­vog ra­da i spo­sob­no­sti, a ne dr­žav­nim fa­vo­ri­zo­va­njem.

Po­zna­to je da u ta­kvim pro­fi­ta­bil­nim fir­ma­ma rad­ni­ci za­ra­đu­ju vi­še. Cilj Te­sla­gra­da je, da­kle, stva­ra­nje no­ve eko­nom­ske zo­ne ko­ja bi pri­vu­kla do­ma­će i stra­ne in­ve­sti­to­re da gra­de svo­je fir­me u oko­li­ni Be­o­gra­da u ko­ji­ma bi se za­po­sli­lo 40.000–50.000 rad­ni­ka. Ako bi Vla­da Sr­bi­je pri­hva­ti­la stva­ra­nje ove eko­nom­ske zo­ne, ko­ja ne bi ne­ga­tiv­no uti­ca­la na bi­lo ko­ji sa­da­šnji pri­vred­ni sek­tor Sr­bi­je, pret­po­sta­vlja se da bi Te­sla­grad to­kom svog raz­vit­ka do­no­sio od de­set do 12 mi­li­jar­di do­la­ra pro­fi­ta go­di­šnje, od ko­jeg bi vla­da do­bi­ja­la deo za raz­ne fon­do­ve, uklju­ču­ju­ći tu i pen­zi­je, zdrav­stve­ni raz­voj, kul­tu­ru i sam raz­voj ovog no­vog na­se­lja.

Sa­rad­nja na pro­jek­tu iz­me­đu Srp­skog in­sti­tu­ta u Va­šing­to­nu i Bab­son glo­ba­la (ko­mer­ci­jal­ni sek­tor uni­ver­zi­te­ta) ot­po­če­la je po­se­tom Be­o­gra­du kra­jem fe­bru­a­ra ove go­di­ne, ka­da smo ide­ju pred­sta­vi­li srp­skoj vla­di. Ako vla­da odo­bri pi­smo o na­me­ra­ma, on­da bi se Srp­ski in­sti­tut i Bab­son glo­bal obra­ti­li in­ve­sti­to­ri­ma u Sr­bi­ji, di­ja­spo­ri i ši­rom sve­ta. Ve­ru­jem da bi se to ve­o­ma do­bro od­ra­zi­lo i na br­ži ula­zak ze­mlje u Evrop­sku uni­ju.

Osta­vi­li smo iz­u­zet­no do­bar uti­sak ka­da smo ide­ju Te­sla­gra­da pri­ka­za­li pred­stav­ni­ci­ma vla­de, pri­vred­ni­ci­ma i stra­nim in­ve­sti­to­ri­ma u Be­o­gra­du, a pla­ni­ra­mo da raz­go­vo­re na­sta­vi­mo ka­da bu­de for­mi­ran no­vi ka­bi­net.

Osim već po­me­nu­tih raz­lo­ga zbog ko­jih je iz­grad­nja ove spe­ci­jal­ne eko­nom­ske zo­ne dra­go­ce­na za na­pre­dak Sr­bi­je, Te­sla­grad bi sa­mim ime­nom po­tvr­dio ce­lom sve­tu ko­li­ko Te­sla zna­či srp­skom na­ro­du kao naj­ve­ći srp­ski i svet­ski na­uč­nik.

Predsednica Srpskog instituta u Vašingtonu, magistar diplomatije