Kada je vladao Sebastijan

Istinski rok pesnici nikada nisu bili puki stihoklepci. Njihove pesme nosile su poruku – upućenu sopstvenoj generaciji ili svetu u celini. Često, te reči bile su, u stvari, slike koje su odražavale stanje duše autora ili njegovo viđenje stanja duše onoga kome je poruka upućena.

Ili kako u pesmi „Sebastijan” kaže Stiv Harli iz grupe „Kokni rebel”: „Nije potrebna rima, daj mi malo vremena, laži me. Ti si moja, i svi to znamo. Da!”

Interesantno je da tumačenje Harlijevih stihova ide iz krajnosti u krajnost. Jedni ih uzdižu do neba, drugi omalovažavaju na najgrublji način.

„Ovo je jedna od najboljih pesama ikada napisanih. Mislim da je u pojedinim delovima zaista teško razumeti liriku, ali tako i mora da bude. Ovo je magija”, tvrdi jedan Harlijev obožavalac.

Sa druge strane, javljaju se protivnici: „Grozna pesma, grozni stihovi.”

Ali razumevanje poruke bilo kog pesnika uvek je delikatan posao i ne može da se „meri kantarom”. To svako od nas ocenjuje – sopstvenim osećajima, u određenom trenutku ili u posebnim okolnostima.

„Pronašao sam u literaturi da je ime – Sebastijan – jednom iskorišćeno kao alternativa imenu Lucifer ili nekog manjeg demona. Uvek sam mislio da je to pesma o usamljenosti”, navodi jedan poklonik grupe.

„Stiv Harli i Kokni rebel” („Steve Harley & Cockney Rebel”) jeste engleski rok bend iz ranih sedamdesetih godina prošlog veka. Njihova muzika kretala se od popa do progresivnog roka. Snimili su pet albuma i dvanaest singlova i svi su dospeli na liste najslušanijih.

Harli je odrastao u Londonu. U muzičke vode uputio se kasnih šezdesetih uglavnom svirajući sopstvene kompozicije koje je kasnije snimio sa grupom.

Jedno vreme se bavio muzičkim novinarstvom, a originalnu postavu „Kokni rebel” oformio je 1972. sa svojim nekadašnjim partnerom, folk muzičarem Polom Krokerom koji je svirao violinu, mandolinu i gitaru. Potom su angažovali bubnjara Stjuarta Eliota, basistu Pola Džefrija i gitaristu Nika Džonsa.

Jedan od prvih nastupa bio je kao predgrupa gitaristi Džefu Beku u čuvenom londonskom „Raundhausu”, pravoj meki britanskih rokera. Nika Džonsa zamenjuje novi gitarista Pit Njunhem, mada je Harli smatrao da za njihov zvuk gitara uopšte i nije potrebna. Oslonili su se zato na Krokerovu violinu i električni klavir koji je svirao Milton Remi-Džejms.

Već posle pet nastupa uspeli su da potpišu ugovor sa izdavačkom kućom EMI. Prvi hit im je bio upravo „Sebastijan” koji je munjevito osvojio celu Evropu. Album koji je usledio – „Ljudska menažerija” („The­Hu­man­Menageri­e”), nije doživeo poseban komercijalni uspeh, ali broj poštovalaca grupe svakodnevno se povećavao.

Specifičnost muzike Stiva Harlija i njena prezentacija nervirali su mnoge predstavnike štampe koji su smatrali da je reč o njegovom pokušaju da promoviše isključivo sebe. Ipak, publika je to volela. Posebno posle novog hita – „Džudi tin” („Judy Teen”).

Usledili su i problemi unutar benda. Svi muzičari, osim Eliota, napustili su grupu nakon izuzetno uspešne turneje po Engleskoj. Harli se za svoje koncerte i snimanja okrenuo uglavnom sešn muzičarima, što je, takođe, davalo zadovoljavajući rezultat. Ipak, na kraju je ostalo samo ime benda koje je Harli nastavio da koristi. Ipak, singl „Veliki, veliki posao” („BigBigDeal”), odmah po izlasku povučen je sa tržišta.

Sve se pretvorilo uglavnom u Harlijev solo projekat, sa manje ili više uspeha. Sa albuma „Najbolje godine našeg života” skinut je singl „Nasmeši me”, koji je u februaru 1975. dospeo na prvo mesto britanske liste najslušanijih i postao njihov najprodavaniji proizvod.

U jednom televizijskom intervjuu Stiv Harli je optužio članove originalne postave „Kokni rebel” da su ga – izdali. Ali, muzika ima neke svoje zahteve, posebno među profesionalcima.

Uprkos pokušajima da dostigne uspeh „Nasmeši me”, Harlijeva karijera je krenula nizbrdo. Još nekoliko singlova pod njegovim imenom i imenom „Kokni rebel” bilo je sve što je ostalo od evropske atrakcije iz sedamdesetih.

Po izdavanju albuma „Stranac stiže u grad” (2010), „Stiv Harli i Kokni rebel” krenuli su još jednom na turneju po Engleskoj, Irskoj i Severnoj Irskoj. Ovaj put bili su ojačani „Orkestrom labudova” i horom. Izvodili su kompozicije sa prva dva albuma – prvi put u celosti. 

----------------------------------------------

Sebastijan

Isijavajući jednostavno, sveća za mene gori tako sporo

Generiše me mlitavo, ne znam gde da udenem tvoje ime draga

Da bih razabrao sve te misli u trenutku pravo je samoubistvo

Dođi u strano mesto, razgovaraćemo o starim vremenima

Koja nikada nismo špijunirali.

Neko me nazvao Sebastijan

Neko me nazvao Sebastijan

Nije potrebna rima, daj mi malo vremena, laži me

Ti si moja

I svi to znamo, da!

Tvoje persijske oči svetlucaju, tvoje usne – plave poput rubina

Nikada ne ispuštaju zvuk

Ti, tako sretna sa svojim pariskim zahtevima

Možeš da gluvariš okolo.

A tvoj pogled na društvo uvrće mi mozak

Kao da nikada nećeš znati

Odvedi me, uđi unutra

Pogledaj moje misli u kaleidoskopu

Neko me nazvao Sebastijan

Neko me nazvao Sebastijan

Voli me uzvišeno, pokreni moj um

Učini to u stilu

Tako da svi znamo, o da!

Ti nećeš bežati, bebi, tek smo počeli sa kompromisima

Ušuškana u omanjem kafiću ljubavna priča

će se produžiti

Bledo anđeosko lice, senka zelenih očiju, sjaj izvana

Nijedna kurtizana ne bi mogla da dešifruje

Tvoj zrak svetlosti

Neko me nazvao Sebastijan

Neko me nazvao Sebastijan

Igraj se mojim srcem, ismevaj promašene strelice

La-di-di-da

Sada te svi znamo, da!