Za koliko se prodaje čast

„Unosno mesto“ je probojno aktuelna komedija Aleksandra Nikolajeviča Ostrovskog koja pod lupu postavlja korupciju u ruskom društvu, u rodu sa onom koju je raskrinkao Gogolj u „Revizoru“ dvadesetak godina ranije. Iako napisan u vremenu ruskog realizma (1857), komad Ostrovskog danas pršti od razorno značajnih opservacija o dubinskom društvenom hohštapleraju.

U kvalitetnom scenskom čitanju reditelja Egona Savina, tekst je skraćen, što je dovelo do zgušnjavanja radnje i solidnog održavanja tempa igre (dramaturg Miloš Krečković). Radnja je osavremenjena uvođenjem novih detalja, kao što su seksualna glad Višnjevskog, narkomanija njegove supruge itd. Iako je na taj način radnja eksplicitno dovedena u naše vreme, kostimi su ostali u epohi (kostimografija Lana Cvijanović). To je važno jer se tako podvlači istorijski kontinuitet bezočne društvene korupcije, ali i odnosa između bračnih i materijalnih interesa, što je druga važna tema koju Ostrovski u komadu tretira.  Scenografija je izuzetno funkcionalna, kulise su sačinjene od kliznih elemenata koji se po potrebi spuštaju ili povlače, smanjujući ili šireći tako prostor igre, što ima simbolički smisao - odražava promene u materijalnm i društvenim stanjima likova (scenografija Miodrag Tabački). Na primer, na početku četvrtog čina koji prikazuje siromaštvo Žadova i Julkice, plafon iznad njih se spušta stvarajući osećanje bezizlaznosti. A u razrešenju, kada su nekadašnji moćnici, Višnjevski, Višnjevska i Jusov, uhvaćeni u prevarama i priterani u ćošak, oni sede zgurani na podu, dok su Žadov i Julkica iznad njih, na uzdignutoj platformi. To predstavlja vizualizaciju promene njihove društvene pozicije nabolje, ali i relativnosti moći. Kolo sreće se neprestano okreće, vrtoglavo istresajući funkcionere iz njihovih fotelja.

Predrag Ejdus uglavnom realističkim sredstvima, standardno ubedljivo, igra Višnjevskog, korumpiranog moćnika, ali i tragikomičnog matorog jarca, seksualno izgladnelog perverznjaka. Anđelika Simić u ulozi njegove supruge Višnjevske nastupa teatralno, napadno, izvrgavajući ruglu lik mlade lepotice koja se udala zbog novca. Takav pristup u izgradnji lika na kraju će dobiti posebno značenjsko opravdanje, kada saznamo da ona ušmrkava drogu, što dublje objašnjava tu specifičnu histeriju. 

Višnjevska je komički efektan, ali i slojevit lik, za razliku od Kukuškine koju igra Jelisaveta Sablić, neosporno komički ubedljivo, karikaturalno, ali idejno ograničavajaće, sa namerom da bez mnogo muke osvoji simpatije publike. Osim što je proračunata, takva igra čini nepravdu liku Kukuškine – ona je u tekstu složenije data, perfidnija je, dijaboličnija. Na primer, Ostrovski detaljno prikazuje razlike u njenom ponašanju prema ćerkama i udvaračima, koje govore o njenoj perfidnosti, dok u predstavi nema takvih finesa, lik je izvajan u pregrubim crtama.

Njena ćerka Julkica (Milena Živanović) je udavača spremna na sve, u predstavi se koristi drastičnijim sredstvima, u odnosu na tekst, sa ciljem da se dokopa muža – ucenjuje Belogubova, izmišljajući trudnoću. Njena sestra Polina (Jovana Gavrilović) je romantičniji tip, na početku se bori protiv laži, ali će se pod uticajem sredine i ona slomiti, pokazujući da poštenje ipak ima rok trajanja. Jusov (Branislav Lečić) i Belogubov (Srđan Timarov) su korumpirani činovnici koji na scenu stupaju zajedno, kao par grotesknih klovnova, podsećajući i na one Beketove, obavijene apsurdom.

Žadov Nikole Rakočevića je idealista, strastveni borac za promene u nepravednom društvu. No, i njegovo ponašanje će doživeti metamorfozu. Pod pritiskom supruge Poline, odlučiće da stupi na put kojim se najčešće ide – put pokvarenosti i korupcije. Ovaj preokret je izuzetno važan jer sugeriše da na svetu nema apsolutne časti, samo je pitanje cene njene prodaje.

Bitno je naglasiti i to da je u Savinovom tumačenju produbljeno i naglašeno značenje političkog delovanja mladog Žadova. On govori o revoluciji, čita Marksa (to je detalj koji, naravno, ne postoji u tekstu). Radnja predstave se tako postavlja i u kontekst aktuelnih burnih dešavanja u okruženju, sveprisutnog osećanja da smo stigli u ćorsokake globalizma i neoliberalizma, u vreme u kome se vrišti za promenama.