Krim glasa o državnom statusu

Prema izveštajima agencija

Sevastopolj, Kijev, Moskva - Oko 1,6 miliona stanovnika Krima sa pravom glasa izjašnjavaće se u nedelju na referendumu o budućem državnom statusu ove autonomne oblasti, koja je od 1954. godine u sastavu Ukrajine.

Na glasačkim listićima naći će se dva referendumska pitanja: „Da li ste za to da se Krim pridruži Ruskoj federaciji kao subjekat Ruske federacije” i „Da li ste za to da se na snagu vrati Ustav Krima iz 1992. godine i za status Krima u sastavu Ukrajine”.

Pitanja su postavljena na ruskom, ukrajinskom i krimsko-tatarskom jeziku.

Prema registru birača od 28. februara ove godine na Krimu pravo glasa ima 1.534.815 stanovnika a u Sevastopolju 309.774.

Premijer Krima Sergej Aksjonov pozvao je juče  stanovništvo te autonomne republike da izađe danas na referendum o statusu, slobodno bira „nezavisno od nacionalnosti i veroispovesti” i napravi izbor „kojim će se potomci ponositi”. „Ničeg se ne bojte. Vlada će učiniti sve da glasanje prođe spokojno, mirno i demokratski”, rekao je u televizijskom obraćanju, preneo je Itar-Tas s.

Ta ruska agencija prenela je i izjave posmatrača koji su stigli uoči referenduma da je situacija mirna.

Koordinator misije međunarodnih posmatrača i direktor Evropskog centra za geopolitičke analize Mateuš Piskorski rekao je da je „stanje veoma mirno i nema nikakve napetosti”.

Itar-Tas s navodi da u misiji Evropskog instituta za monitoring demokratije i izbora iz Brisela ima 30 članova, uključujući predstavnike Poljske, Austrije, Francuske, Nemačke, Belgije, Bugarske, Mađarske, Grčke, Italije i Letonije.

Među njima su poslanici Evropskog parlamenta, članovi nacionalnih parlamenata evropskih zemalja, kao i eksperti za međunarodno pravo i aktivisti za zaštitu ljudskih prava.

Piskorski je rekao da će posmatrači posetiti sve regione Krima, kao i da su u misiji ljudi sa iskustvom praćenja izbora u evropskim i zemaljama Zajednice Nezavisnih Država.

Predsednik Komisije za pripremu referenduma Mihail Mališev izjavio je da se do juče prijavilo 69 posmatrača iz 23 zemlje, uključujući Rusiju, SAD, Kinu, Srbiju, Sloveniju, Kipar, Letoniju, Belgiju, Izrael, Poljsku, Francusku, Italiju, Moldaviju, Mađarsku, Nemačku, Austriju, Finsku, Bugarsku, Mongoliju, Španiju, Grčku i Portugaliju, prenela je agencija Kriminform.

Krimski ministar informisanja Dmitrij Polonski rekao je da na Krimu trenutno radi više od 2.500 novinara iz različitih medija, među kojima mnogi iz inostranstva.

Na referendumu mogu da učestvuju punoletni građani Ukrajine registrovanih na Krimu i u gradu sa posebnim statusom, Sevastopolju.

Na Krimu će biti otvoreno 1.239 biračkim mesta, uključujući 192 u Sevastopolju.

U međuvremenu, Vrhovna rada Ukrajine (skupština) raspustila je juče Vrhovni sovjet (skupštinu) Autonomne Republike Krim, javile su ukrajinske agencije.

Prema agenciji Ukrinform za to je glasalo 278 poslanika, a vršilac dužnosti šefa države i predsednik Rade Aleksandar Turčinov izjavio je da odluka stupa na snagu odmah.

Itar-Tas s navodi da su poslanici, istovremeno, podržali nalog skupštinskim odborima da pripreme odluku o raspisivanju prevremenih izbora na Krimu.

Ukrajinska agencija UNIAN javila je da je inicijator raspuštanja bio Turčinov. On je istovremeno juče optužio „agente iz Kremlja” za izazivanje smrtonosnih nereda na istoku Ukrajine u dosad najoštrijoj kritici Kijeva upućenoj predsedniku Rusije Vladimiru Putinu.

Turčinov je kao predsednik parlamenta govorio o dva incidentima - u Donjecku i Harkovu u kojima je poginulo troje ljudi, preneo je Rojters.

„Vi, kao i mi, znate ko organizuje masovne proteste u istočnoj Ukrajini. To su agenti iz Kremlja koji ih organizuju i finansiraju, koji izazivaju pogibiju ljudi”, rekao je Turčinov u obraćanju poslanicima Vrhovne rade.

Turčinov je upozorio da postoji opasnost od ruske invazije nakon „okupacije” Krima.

Agencije su prenele izjavu poslanice Partije regiona svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukoviča, Ane German, da se ta poslanička grupa protivi raspuštanju krimskog parlamenta.

Predsednik krimske komisije za pripremu i sprovođenje referenduma Mihail Mališev odbacio je juče jučerašnju odluku Ustavnog suda Ukrajine o neustavnosti referenduma. „Formiran 13. marta na brzu ruku, uz kršenje ustavnih procedura, tzv. Ustavni sud Ukrajine je 14. marta mimo procedure propisane svojim pravilnikom, doneo odluku o održavanju lokalnog referenduma, sumnjivi sa tačke gledišta zakona”, rekao je Mališev, preneo je UNIAN.

Istovremeno, u Moskvi su juče održana u dva mitinga - jedan za podršku Krimu i protiv fašizma i drugi, manje masovan, protiv ujedinjenja Krima i Rusije.

Prema podacima moskovske policije, približno 18.000 ljudi okupilo se na mitinzima posvećenim događajima u Ukrajini, javile su ruske agencije.

Na mitingu podrške Krimu okupilo se približno 15.000 ljudi a protiv ujedinjenja AR Krim sa Rusijom 3.000.

Kako je javio Itar-tas s pozivajući se na moskovsku policiju, nekoliko učesnika marša protiv ujedinjenja je privedeno jer su nosili zastavu sa simbolima Trećeg rajha.

----------------------------------------------------

Rezoluciju podržalo 13 zemalja, veto Rusije, Kina uzdržana

NjUJORK –Nacrt rezolucije kojim je sutrašnji referendum o statusu Krima proglašen nevažećim, podržalo je, u Savetu bezbednosti UN13 zemalja, Rusija je na njega uložila veto, a Kina je bila uzdržana.

Ovakav ishod glasanja o nacrtu rezulucije koju su predložile SAD bio je očekivan, kao i veto Rusije.

„To pripajanje (Krima Rusiji)...odvija se mimo Ukrajine i zabrinjava sve nas. Uloženi veto bi trebalo posmatrati samo kao poraz Rusije”, rekao je ambasador Francuske u UN Žerar Aro.

Nacrt rezolucije sadrži i napomenu da referendum na Krimu ne podržavaju vlasti u Kijevu, preneo je Rojters.

„Ovaj referendum ne može da ima bilo kakvo značenje niti može da stvori osnovu za bilo kakvu promenu statusa Krima”, navodi se u nacrtu.

Rezolucija, takođe, poziva „sve države, međunarodne organizacije i agencije da ne priznaju bilo kakvu promenu statusa Krima, zasnovanu na ovom referendumu”.

Ruski stalni predstavnik u UN Vitalij Čurkin izjavio je da Rusija nije mogla da podrži američki nacrt rezolucje o Krimu, jer je u suprotnosti sa pravom naroda na samoopredeljenje iz člana 1 Povelje UN.

Čurkin napominje da je taj princip potvrđen i u Deklaracji UN o principima međunarodnog prava iz 1970, kao i u više odluka Generalne skupštine UN i Helsinškom završnom aktu iz 1975. godine.

Čurkin je rekao da Vašington krije istinu o svojoj ulozi u ukrajinskoj kriti, objavio je Itar - tas s.

„Svet bi mogao da sazna mnogo zanimljivih stvari, kad bi Vašington izneo istinu o svojoj ulozi u okolnostima i razvoju događaja od početka krize u Ukrajini”, rekao je Čurkin u SB UN.

Čurkin je dodao i da je predstavnica SAD u UN Samanta Pauer, kritikujući Rusiju, govorila o snovima i aspiracijama Ukrajinaca, ali se zapitao zašto negirati pravo naroda na Krimu da iznesu svoje stavove, na referendumu 16. marta.

Kina je na sastanku u Njujorku podržala suverenitet i teritorijalni integritet Ukrajine, dok je predstavnik te zemlje Liu Đeji oštro osudio bilo kakvo nasilje tokom ukrajinske krize.

Američka ambasadorka pri SB Samanta Pauer je izjavila da je „izolovana i sama” Rusija blokirala rezoluciju, dok se njene trupe gomilaju na ukrajinskoj istočnoj granici i da je to „tužan, ali značajan momenat”.

Ona je dodala da je „Krim danas deo Ukrajine, da će to biti i sutra”.

„(Krim) će biti deo Ukrajine sve dok njegov status ne bude promenjen u skladu s ukrajinskim i međunarodnim zakonom”, poručila je Pauer.

----------------------------------------------------------

MIP Rusije: Inicijativa nije imala osnova

BEOGRAD –Povodom današnje odluke Moskve da u Savetu bezbednosti UN uloži veto na nacrt rezolucije u kojem je referendum o statusu Krima proglašen nevažećim, Ministarstvo inostranih poslova Rusije saopštilo je da ta inicijativa od početka nije imala nikakvog osnova.

Ministarstvo je navelo da događaji u Ukrajini ne predstavljaju pretnju međunarodnom miru i bezbednosti, čime se u skladu s Poveljom UN bavi njen Savet bezbednosti - pa shodno tome i nije bilo osnove za izglasavanje današnje rezolucije.

Za nacrt rezolucije koju su podnele SAD, ministarstvo navodi da se korak američke strane može objasniti samo željom da radi realizacije sopstvenih geopolitičkih interesa maksimalno politizira ionako komplikovanu situaciju, i nastavi da jača histeriju oko Ukrajine u međunarodnim dimenzijama, prenela je saopštenje ruskog MIP-a ambasada Rusije u Srbiji.

U saopštenju se ističe da nije na Vašingtonu da vodi brigu o stabilnosti u Ukrajini, bezbednosti i prosperitetu njenih stanovnika.

„Tamo se još koriste kategorije za koje smo smatrali da su zaboravljeni pojmovi iz vremena 'hladnog rata'. I to u pokušaju da se nametne svoje viđenje političkog uređenja Ukrajine”, navodi se u saopštenju.

Prema MIP-u, u nacrtu današnje rezolucije se ne pominju ključne stvari koje su se desile u Ukrajine, pre svega nasilno osvajanje vlasti u Kijevu, kao i kršenje sporazuma o stabilizaciji u toj zemlji, postignutog uz posredovanje Nemačke, Poljske i Francuske

Pored toga, u nacrtu rezolucije se ne govori o nezakonitim aktivnostima nacionalističkih i ekstremističkih naoružanih grupacija u Ukrajini, o ukidanju zajamčenih, u ukrajinskom zakonodavstvu, garancija za nacionalne i jezičke manjine.

Naglasak rezolucije, nastavlja se u saopštenju, „bio je stavljen na navodnu ilegalnost sutrašnjeg referenduma u Krimu, pri čemu nije pomenuto pravo krimskog stanovništva na slobodno izražavanje svog mišljenja”.

MIP Rusije na kraju navodi da računa na one zemlje-članice UN, koje su ispoljavale pristrastan i konfrotacioni pristup u vezi sa situacijom oko Ukrajine, uključujući i tokom rasprave oko ovog pitanja u Savetu Bezbednosti UN, da nađu snage da krenu putem konstruktivne saradnje u interesu dugoročnog regulisanja krize, obezbeđenja čitavog kompleksa prava građana Ukrajine, uključujući i stanovništvo istočnih i jugoistočnih delova te zemlje.

Smatramo da polazna tačka u tom slučaju treba da bude zajednička zainteresovanost međunarodne zajednice za mir i stabilnost u Ukrajini, navodi se u saopštenju MIP-a.

Ruski stalni predstavnik u UN Vitalij Čurkin izjavio je danas da Rusija nije mogla da podrži američki nacrt rezolucje o Krimu, jer je u suprotnosti sa pravom naroda na samoopredeljenje iz člana 1 Povelje UN.

Nacrt rezolucije kojim je sutrašnji referendum o statusu Krima proglašen nevažećim, podržalo je danas u Savetu bezbednosti UN 13 zemalja, Rusija je na njega uložila veto, a Kina je bila uzdržana.

Nacrt rezolucije podnele su SAD ranije ove sedmice.

Američka ambasadorka pri UN Samanta Pauer izjavila je danas da je „izolovana i sama” Rusija blokirala rezoluciju, dok se njene trupe gomilaju na ukrajinskoj istočnoj granici i da je to „tužan, ali značajan momenat”.