Simferopolj: Krim proglasio nezavisnost

Posle nedeljnog referenduma, na kojem se, od 83 odsto izašlih birača Krima, čak 96 odsto njih izjasnilo za istupanje iz dosadašnje matične države Ukrajine i prisajedinjenje Ruskoj Federaciji, rukovodstvo poluostrva u ponedeljak je krenulo u Moskvu, gde bi trebalo da se obavi završni čin ove, po svemu istorijske, promene.

Komentari iz pojedinih evropskih država i SAD te pretnje sankcijama koje stižu sa tih strana sa tvrdnjama da je referendum nelegalan očigledno ne potresaju mnogo krimske čelnike, pa ni one u Moskvi. Oni ističu da sve rade u interesu Krimljana, jer etnički Rusi čine oko 60 odsto stanovništva na Krimu, što znači da su za prisajedinjenje Rusiji glasali i mnogi tamošnji Ukrajinci i starosedeoci Tatari.

Prema proceduri, prvo što sada sledi jeste obraćanje Krima Ruskoj Federaciji sa zahtevom za ulazak u njene okvire i potom potpisivanje odgovarajućeg dokumenta. Predsednik RF o tome izveštava Savet Federacije, Dumu i vladu i, u slučaju potrebe, sprovodi neophodne konsultacije. Posle potpisivanja međudržavnog dogovora, predsednik RF obraća se Ustavnom sudu i traži neophodnu saglasnost o potpisanom dokumentu.

Projekat međudržavnog dogovora zajedno sa projektom federalnog ustavnog zakona, kojim se određuje naziv novog subjekta, njegov status, granice i prelazna rešenja šalju se u državnu Dumu. Kad oba dokumenta dobiju saglasnost parlamenta, u 65. tačku Ustava RF unose se neophodne izmene. U međuvremenu, naziv Autonomna Republika Krim menja se u Republika Krim.

Kako prenose ruski mediji, u Moskvi postoji odlučnost da se ceo posao obavi u što je moguće kraćem roku. Ipak, s pravne tačke gledišta, rad na ulasku Krima u sastav RF može da potraje i do pola godine.

Uskoro bi trebalo da usledi i rasformiranje ukrajinskih oružanih snaga koje su trenutno smeštene na Krimu. Vršilac dužnosti ministra odbrane Ukrajine Igor Tenjuh izrazio je, međutim, uverenje da će Krim ostati ukrajinska teritorija, dodajući da će vojnici koji se nalaze tamo, „tamo i ostati”.

„Čitav svet je sa nama i to pitanje biće rešeno mirnim diplomatskim putem”, rekao je Tenjuh na konferenciji za novinare u Krimu, dodajući da će „u slučaju neophodnosti, oružane snage ispuniti svoj zadatak”.

Od prisajedinjenja Rusiji lepu korist imaće upravo krimski državni službenici pošto će njihove plate sada biti merene drugim, saveznim aršinom. To bi za mnoge moglo da znači dvostruko, pa i trostruko povećanje mesečnih primanja.

Kako je saopštilo rusko ministarstvo inostranih poslova, Moskva je spremna da sa inostranim partnerima bez odlaganja pristupi formiranju višestranog mehanizma za pomoć u rešavanju krize, grupe za podršku Ukrajini u sastavu koji bi bio prihvatljiv za sve ukrajinske političke snage, prenela je RIA Novosti.

„Pripremili smo i predali pre nedelju dana našim glavnim partnerima u SAD, Evropi i drugim regionima ruske predloge o tome kako bi mogla da bude organizovana spoljna pomoć potezima koje sami Ukrajinci treba da preduzmu radi izlaska iz krize”, navedeno je u saopštenju ruskog MIP-a, koje prenosi Tanjug.

Ruski MIP je pozvao Ukrajinu da se organizuje kao federalna država i da raspiše nove izbore. Moskva apeluje na ukrajinski parlament da sazove konstitutivnu skupštinu koja bi pripremila nacrt novog ustava, kojim bi zemlja dobila federalno uređenje i više ovlašćenja prenela na regione.

U međuvremenu, na Krimu je ruska rublja proglašena za zvaničnu valutu (do 1. januara 2016) i biće u opticaju ravnopravno sa ukrajinskom grivnom. Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov izjavio je da je Rusija Krimu poslala finansijsku pomoć u iznosu od 15 milijardi rubalja (oko 295 miliona evra).

S druge strane, iz Moskve stiže vest da, prema rezultatima najnovije ankete koju su sprovele vodeća ruska agencija za ispitivanje javnog mnjenja Vtsiom i Fond za javno mnjenje, najmanje 91 odsto Rusa podržava ujedinjenje Krima sa Ruskom Federacijom.

Osim sada Krima, i bivša sovjetska republika Tatarstan je 21. marta 1992. tražila da se prisajedini Rusiji, ali je Moskva takav zahtev tada odbila. Sličnu sudbinu doživeo je i zahtev Južne Osetije 2004.

S. Samardžija

----------------------------------------------

Putin potpisao ukaz o priznanju nezavisnosti Krima

MOSKVA – Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je ukaz o priznanju nezavisnosti Republike Krim, saopštila je pres služba ruskog predsednika.

„Uzimajući u obzir izraženu volju naroda Krima na opštekrimskom referendumu održanom 16 . marta 2014. godine priznati Republiku Krim, u kojoj grad Sevastopolj ima poseban status, za suverenu i nezavisnu državu”, navedeno je u ukazu.

Kako je istaknuto, ukaz stupa na snagu sa danom njegovog potpisivanja.

Putin će se sutra u 15 sati u Kremlju obratiti gornjem i donjem domu ruskog parlamenta u vezi sa ishodom referenduma na Krimu, gde se većina građana izjasnila za ulazak u sastav Ruske Federacije.

----------------------------------------------

Gorbačov pozdravlja referendum i kritikuje sankcije

Moskva – Bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov pozdravio je rezultat referenduma o pripajanju Krima Rusiji i kritikovao sankcije Zapada ruskim i ukrajinskim zvaničnicima, prenosi Beta–AFP. „Krim je ranije bio pripojen Ukrajini prema sovjetskim zakonima, nije se tražilo mišljenje naroda, danas je taj narod odlučio da ispravi tu grešku. To treba pozdraviti, a ne najavljivati sankcije”, rekao je Gorbačov, a prenosi agencija Interfaks. Tadašnji sovjetski lider Nikita Hruščov odvojio je Krim od Rusije 1954. i dao ga Ukrajini, koja je tada bila u okviru Sovjetskog Saveza. Gorbačov je dodao da je za uvođenje sankcija potrebno imati „veoma ozbiljne razloge” i da je potrebna „podrška UN”. „Izražavanje volje naroda Krima i njegovo pripajanje Rusiji kao regiona nije dovoljan razlog”, dodao je on.

----------------------------------------------

Duma namerava da izrazi podršku narodu Krima

MOSKVA– U skupštinsku proceduru šefovi sve četiri poslaničke grupe u ruskoj Dumi i predsednik donjeg doma parlamenta Sergej Nariškin uneli su danas nacrt deklaracije o situaciji na Krimu, u kojem se izražava podrška narodu Krima u njegovoj težnji za ujedinjenjem sa Rusijom, javio je Itar-Tas s.

Navodeći da je imala uvid u tekst nacrta, ruska državna agencija dodaje da se razmatranje tog dokumenta planira za utorak, 18. mart.

„Pozdravljajući izražavanje volje naroda Krima na referendumu od 16. marta 2014. godine za uključenje Republike Krim i grada Sevastopolja u sastav Ruske Federacije, Državna duma polazi od toga da će organi državne vlasti koji funkcionišu na teritoriji Krima, podržavati međukonfesionalnu slogu i jezičku raznolikost republike”, navodi se u nacrtu.

Predviđa se da poslanici pruže uveravanje da će „pomagati socijalno-ekonomski razvoj Krima i dobrobit njegovog stanovništva” u prelaznom periodu, navodi agencija.

„Državna duma doprinosiće osiguranju bezbednosti svih lica koja se nalaze na teritoriji Krima, nezavisno od njihovog državljanstva, nacionalnosti, jezičke i verske pripadnosti, i poštovanju njihovih legalnih prava i sloboda”, navodi se u dokumentu.

Na jučerašnjem referendumu, koji zvanični Kijev i vodeće zapadne zemlje ne priznaju, 96,77 odsto birača glasalo je za prisajenjenje Rusiji.

Skupština Krima usvojila je jutros rezoluciju o nezavisnosti i obratila se Rusiji za „prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije” s pravima novog subjekta federacije i statusom republike, a dan posle održavanja referenduma o statusu i gradska skupština Sevastopolja donela je odluku o stupanju u sastav Rusije, kao grada sa federalnim statusom.

Funkcioneri Dume najavili su da će ruski predsednik Vladimir Putin sutra „odrediti svoju poziciju u vezi sa molbom Krima i Sevastopolja”, kao i da će se obratiti poslanicima Federalne skupštine na temu situacije oko Krima.

Zvanična Moskva saopštila je ranije danas da je Rusija pripremila i predala pre nedelju dana SAD, Evropi i partnerima u drugim regionima predlog da zajedno sa SAD i Evropskom unijom formira Grupu za podršku Ukrajini, da se utvrdi njen neutralni vojno-politički status, priznaju rezultati referenduma o Krimu, ruskom obezbedi status drugog zvaničnog jezika i usvoji novi ustav federativne Ukrajine i na osnovu njega održe izbori.

----------------------------------------------

Delimična mobilizacija

Kijev – Ukrajinski parlament usvojio je juče predsednički dekret o sprovođenju delimične mobilizacije, koja će obuhvatiti 40.000 rezervista, u nastojanju da se pojačaju ukrajinske vojne snage u krizi vezanoj za poluostrvo Krim, prenosi Tanjug. Sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Andrij Parubij rekao je poslanicima Vrhovne rade da će 20.000 rezervista biti raspoređeno u okviru oružanih snaga, a da će ostatak biti angažovan u sastavu novoformirane Nacionalne garde, preneo je Rojters.

----------------------------------------------

Parlament Krima formirao Pograničnu službu

SIMFEROPOLj– Krimski parlament doneo je danas odluku o formiranju Pogranične službe, a predsednik parlamenta Vladimir Konstantinov saopštio je da „granicu već čuvaju krimski graničari”.

„Granice već čuvaju naši graničari. Mi u potpunosti kontrolišemo granicu”, rekao je on, dodajući da će sva ostala pravna pitanja da se rešavaju „postupkom međudržavnih sporazuma”.

„Kijev treba da reši pitanja legitimnosti vlasti i samo posle toga biće moguće zaključivanje sporazuma, ali tada kao sa subjektom Ruske Federacije”, rekao je Konstantinov, a prenosi agencija Kriminform.

----------------------------------------------

Krim dobio 295 miliona evra pomoći od Rusije

SIMFEROPOLj– Predsednik krimske vlade Sergej Aksjonov je danas izjavio da je Rusija Krimu danas poslala finansijsku pomoć u iznosu od gotovo 295 miliona evra, samo dan nakon što su građani te pokrajine velikom većinom glasova izglasali izdvajanje iz Ukrajine.

„Ruska Federacija je danas republici dala 15 milijardi rubalja finansijske pomoći”, napisao je na svom nalogu na Tviteru Aksjonov, a prenela agencija AFP.

Vlasti Krima, koje podržava Moskva, objavile su da je 96 odsto stanovnika tog crnomorskog poluostrva glasalo za otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji na jučerašnjem referendumu koji su zapadne sile proglasile nezakonitim.

Proruski lider Krima Sergej Aksionov je objavio da je, prema konačnim rezultatima, 96,6 odsto stanovnika glasalo za otcepljenje od Ukrajine i pripajanje Rusiji.

Vrhovni sovjet (skupština) Krima usvojila je danas na vanrednoj sednici rezoluciju o nezavisnosti i obratio se Rusiji za „prijem Republike Krim u sastav Ruske Federacije”.

Rublja druga zvanična valuta Krima, grivna do 2016.

SIMFEROPOLj– Skupština Krima danas je proglasila rublju za drugu zvaničnu valutu pored ukrajinske grivne, nakon što je to poluostrvo na referendumu glasalo za izlazak iz sastava Ukrajine i pripajanje Rusiji.

U saopštenju krimskog parlamenta se navodi da će grivna nastaviti da bude korišćena na Krimu do 1. januara 2016. godine, preneo je Frans pres.

Posle jučerašnjeg referenduma, prvi potpredsednik krimske vlade Rustam Temirgalijev izjavio je za Itar tas da će prvi koraci vlade Krima biti prelazak na rublju i obnavljanje rada baze podataka.