Berlin zazire od sankcija Moskvi

Pred jučerašnji samit Evropske unije u Briselu, na kojem je razmatrano zavođenje „trećeg stepena” sankcija Rusiji zbog podrške krimskim separatistima, nemačka kancelarka Angela Merkel zapretila je Moskvi najoštrijim sankcijama.

„Ekonomski samit G-8 više ne postoji ni kao telo, ni kao platforma za odnose najrazvijenijih zemalja Zapada i Rusije”, izjavila je Merkelova i poručila Nemačkoj i članicama EU da se pripreme na dugoročne mere koje bi mogle da potraju sve dok se ne stvore uslovi za obnavljanje saradnje sa Moskvom.

U evropskim političkim centralama i u krugovima ruskih i zapadnih, a pre svega nemačkih analitičara preovlađuje ubeđenje da oštre reči Merkelove imaju protokolarni značaj i da Berlin nema ni snage, ni volje da zavede ozbiljnije sankcije Moskvi.

Da je upravo tako, ističe briselski portal „EU Obzerver”, koji citira izjavu Merkelove, po kojoj bi zavođenje „trećeg stepena” sankcija postalo neophodno tek ako bi Rusija odlučila da „upadne”, što će reći da umaršira u delove istočne Ukrajine

„Nemačka se zalaže da odgovor Moskvi (na pripajanje Krima) ne bi trebalo da iziđe iz okvira ’drugog stepena’ sankcija, što znači da bi proširenje sankcija podrazumevalo – tek – dodavanje daljih šest do deset imena ruskih funkcionera na listu osoba kojima se zabranjuju putovanja u EU i zamrzava njihova imovina”, ističe „EU Obzerver”.

Zaziranje Berlina od zavođenja oštrijih sankcija Moskvi objašnjava se u komentarima zapadnih listova „pogrešnom energetskom politikom EU”, koja je dovela kontinentalnu zajednicu u zavisnost od ruskih energenata. Vodeći nemački mediji ističu, međutim, da je pitanje zavisnosti od ruskog gasa i nafte samo jedan od problema sa kojim se Nemačka, a sa njom i ostalih dvadeset i sedam članica suočavaju.

„Nemačke sankcije bi više pogodile onog ko ih izriče (Nemačku i EU) nego onog kome su namenjene (Rusiju)”, ističu nemački analitičari i postavljaju pitanje kako „kazniti” Moskvu, a pri tom ne dovesti sebe u tešku ekonomsku situaciju.

Ova dilema, poput Gordijevog čvora, stavlja pred nerešive probleme i nemačke političare, i privrednike, i široku javnost. Recipročne mere Moskve, sa kojim bi se moralo računati, sunovratile bi Nemačku u ozbiljnu ekonomsku krizu, a istovremeno bi izazvale krizu vladajuće koalicije, s obzirom na to da se socijaldemokrate protive prekomernom zatezanju odnosa sa Rusijom.

Sankcije i protivsankcije dovele bi, prema mišljenju istraživača javnog mnjenja, i do naglog gubitka popularnosti Merkelove među biračima, budući da većina Nemaca već sada ne odobrava sankcije Rusiji, a to pokazuju rezultati svih ispitivanja javnog mnjenja od nastanka ukrajinske krize.

Šta bi Nemačku moglo da očekuje u slučaju obostranog pooštravanja sankcija (na ruskoj i na nemačkoj strani), ovako je opisao kopredsedavajući „Dojče banci” Jirgen Fičen, u intervjuu za hamburški nedeljnik „Cajt” i za elektronsko izdanje „Volstrit džornala”: „Nemačka preduzeća su onde (u Rusiji) investirala više od 20 milijardi evra... Više od šest hiljada mešovitih preduzeća opstaje zahvaljujući privrednoj saradnji dve zemlje. Mnoga među njima, možda i sva, bi u slučaju dugoročnih sankcija bila dovedena na rub stečaja.”

Šef „Dojče banke” nije propustio priliku da opomene „ratoborne” Britance da bi sankcije još više naudile finansijama Londona nego samoj Nemačkoj. Citirao je podatke po kojima su ruski investitori samo prošle godine deponirali u londonskim bankama oko 34 milijarde evra, a u minulih deset godina – 288 milijardi evra.

Fičen je, apriori, uporedio eventualne gubitke u Rusiji sa gubitkom koji bi mogao usledi u slučaju pogoršanja odnosa sa Ukrajinom: „Ukupni rizik nemačkih investicija u Ukrajini je zanemarujući u poređenju sa onim što bi izgubili u Rusiji – jedva 835 miliona evra.”

Klaus Mangold, donedavni predsednik Saveta nemačkih investitora u istočnu Evropu i član upravnog odbora „Dajmler-Benca”, podseća da od dobrih (ekonomskih) odnosa Berlina i Moskve zavisi posao najmanje dve stotine hiljada ljudi na teritoriji Nemačke i da bi narušavanjem tih odnosa možda bio ugrožen opstanak četvrt miliona radnih mesta.

Šef proizvođača sportskih rekvizita „Adidas” Herbert Hajner je opomenuo u intervjuu za najtiražniji nemački dnevnik „Bild” da bi sankcije dovele do otpuštanja oko 11.000 radnika u preduzećima tog koncerna širom sveta.

Miloš Kazimirović

--------------------------------------------------- 

Lavrov: Sankcije SAD i EU nezakonite

Moskva – Sankcije SAD i Evropske unije prema Rusiji su nezakonite, jer je Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija jedino zvanično telo koje može da ih nameće, rekao je juče ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov, prenosi Tanjug. Jednostrane sankcije nikada nisu donele dobre rezultate, jer je Savet bezbednosti UN jedino zakonsko telo koje može da nametne obavezne mere, rekao je Lavrov obraćajući se poslanicima donjeg doma ruske skupštine. Savet bezbednosti UN, prenela je ruska agencija Itar-Tas, takve mere, prema Rusiji, nije zaveo.

--------------------------------------------------- 

Oslobođen komandant ukrajinske mornarice

Kijev – Komandant ukrajinske mornarice Sergej Gajduk, koga su proruske snage prekjuče zatvorile, pušten je tokom pretprošle noći, saopštilo je juče ukrajinsko predsedništvo, prenosi Beta–AFP. „Svi ostali taoci – civili koje su zatvorili ruski vojnici i predstavnici samoproglašenih novih vlasti na Krimu, takođe su pušteni tokom noći”, navodi se u saopštenju ukrajinskog predsedništva.

 --------------------------------------------------- 

Poziv milijarderima

Moskva – Ruski predsednik Vladimir Putin pozvao je juče ruske milijardere da plaćaju poreze u svojoj zemlji, pošto je najavljen novi talas zapadnih sankcija Moskve zbog pripajanja Krima, koji bi mogao da pogodi poslovne ljude, prenosi Beta–AP. Na sastanku s ruskim bogatašima u Moskvi, Putin je rekao da firme treba da se „registruju na teritoriji Rusije i da plaćaju poreze u otadžbini”.