Kolomejka neguje sećanja na Ukrajinu

Sremska Mitrovica – Setnom ukrajinskom pesmom i kolom „kolomejka”, Ukrajinci iz Sremske Mitrovice okupljeni u nacionalnom KUD „Kolomejka” u Sremskoj Mitrovici, obeležavaju ove godine 35 godina postojanja društva koje neguje tradiciju, običaje i kulturu Ukrajinaca, koji su iz Termopiljske oblasti u Galiciji krenuli krajem devetnaestog veka u potrazi za boljim životom i zaustavili se prvo na području Prnjavora, Laktaša, Srpca i Gradiške u Bosni i Hercegovini, a onda, šezdesetih godina prošlog veka, krenuli dalje, u Vojvodinu, u potrazi za boljom zemljom i boljim životom.

Posle Berlinskog kongresa kajzer Franc Jozef pozvao je Ukrajince iz siromašnog dela Galicije da nasele nenaseljene delove Bosne. Prvi doseljenici stigli su 1895. godine i od Austrougarske monarhije dobili najlošiju zemlju u prnjavorskom kraju. Prema statističkim podacima, u Bosnu je doseljeno oko 12 hiljada Ukrajinaca Galicijana. Deo njih su bili grkokatolici, a deo pravoslavni, pa kako Beču nije uspelo da pravoslavne prekrsti u katolike, dodelio im je najlošiju zemlju, uz obavezu da to državi isplate.

– Teško se živelo u Bosni, pa su krajem šezdesetih počeli da se sele. Jedna za drugom, porodice su dolazile u Vojvodinu. U Sremsku Mitrovicu i okolinu doseljeno je oko pet stotina Ukrajinaca, a u celoj Vojvodini danas ih ima oko pet hiljada. Ovde, u Sremu, osetili smo potrebu da se udružimo, da ne zaboravimo jezik, običaje, tradiciju naroda kojem pripadamo i, evo, već 35 godina deluje naše društvo „Kolomejka”, priznato i poznato u ovom kraju – priča nam Nikola Ljahović, predsednik društva „Kolomejka”.

A „Kolomejka” danas – u folklornim ansamblima: dečjem, omladinskom i juniorskom, dečjoj pevačkoj grupi „Gorleći” (grlica), recitatorskoj sekciji „Taras Ševčenko”, pevačkoj grupi odraslih, sekciji veza i sekciji nacionalne kuhinje – okuplja gotovo 200 Ukrajinaca. Kulturna scena u Sremskoj Mitrovici bila bi mnogo siromašnija bez „Kolomejke”, a to potvrđuje i „Novembarska nagrada” grada, dodeljena ovom društvu 2009. godine.

Uz igru i pesmu, uz stihove čuvenog ukrajinskog pesnika Tarasa Ševčenka, Ukrajinke svakog leta organizuju i festival nacionalne kuhinje Ukrajinaca, spremajući specijalitete – piroške, čuveni tarćuh, jelo od krompira, boršč, pite i štrudle – kako se to nekad spremalo u dalekoj i tada siromašnoj Termopiljskoj oblasti, iz koje se odlazilo upravo zbog nemaštine.

– Borimo se da sačuvamo uspomenu na svoje poreklo. Tri učiteljice u gradu – Slavka Kanjuga u Laćarku i Nada Ljahović i Eva Semjaniv u školi „Jovan Popović” – drže dodatne časove ukrajinskog jezika. Imamo i podršku gradske uprave, ali i odličan prijem kod publike. Uostalom, u društvu s Ukrajincima ima i Srba, na primer u mešovitoj pevačkoj grupi je naš zet Srbin Bogdan Lukač, a njegova supruga Ana, zajedno sa Sofijom Pisanjuk, radi u sekciji veza – kaže Nikola Ljahović.

Da sremski Ukrajinci ostavljaju iza sebe lep trag, svedoči i nedavno objavljeni CD sa dečjim ukrajinskim pesmama koje je napisala učiteljica Nada Ljahović, dve monografije o životu i radu Ukrajinaca u Sremu pripremio je Petar Ljahović, a uskoro će biti predstavljena i monografija posvećena bivšem svešteniku Stefanu Pitki, koji ima velike zasluge za okupljanje sremskih Ukrajinaca. Da se o radu Ukrajinaca u Sremu daleko čuje, svedoči i „Gramota”, najviše priznanje ukrajinskog Ministarstva za dijasporu, dodeljeno Nikoli i Petru Ljahoviću za negovanje tradicija i uspostavljanje veza s drugim narodima.

Ova, jubilarna godina biće za „Kolomejku” i njeno članstvo puna događaja, koncerata, pesničkih večeri posvećenih Ševčenku, gastronomskih susreta i veselja, izložbi narodne nošnje, ali i gostovanja u Vrbasu, Kuli, Novom Sadu i Inđiji, gde takođe deluju udruženja Ukrajinaca.

– Najviše svečanih događaja biće ovde u Mitrovici, a planiramo i da odemo u selo Devetinu, kod Prnjavora u BiH, u naš stari kraj, gde još ima Ukrajinaca. Koliko znam, u Bosni ih je još oko tri hiljade. Više se ne sele prema Srbiji, većina ih kreće prema Kanadi – završava Nikola Ljahović priču o ovoj maloj, ali vrednoj nacionalnoj zajednici, koja ima veoma važno mesto u kulturnom životu Srema.