Više novca za čistiju Srbiju

Srbija će u periodu od 2006. do 2009. godine za zaštitu životne sredine ukupno izdvojiti 0,4 odsto bruto društvenog proizvoda, a od 2010. taj iznos bi trebalo da bude 1,2 odsto BDP, izjavio je ministar zaštite životne sredine Saša Dragin.
Dragin je ocenio da u oblasti ekologije Srbija na skali od jedan do deset zaslužuje tek dvojku, uz napomenu da je "blagi optimista" da se uz podršku građana stanje u toj oblasti može popraviti. Jedan od preduslova za to je, kazao je on, i objedinjavanje upravljanja prirodnim resursima, pošto je sada kontrola kvaliteta vazduha u nadležnosti Ministarstva zaštite životne sredine, a kontrola reka i šuma pod Ministarstvom poljoprivrede.

"Mora da postoji sa jednog mesta kontrola celokupne zaštite životne sredine, jer se moraju kontrolisati i vazduh i voda i šume i celokupni životni prostor. Ukoliko nemate to, nemate oružje da se borite protiv zagađivača", istakao je on.

Dragin je najavio da bi do kraja godine u oblasti zaštite životne sredine trebalo da bude usvojeno šest novih zakona, među kojima su i zakon o upravljanju otpadom i zakon o zaštiti vazduha, napominjući da je 30 odsto zakona koje Srbije treba da usvoji na putu ka EU baš iz te oblasti.

Izmeniti Zakon o vodama

On je istakao da bi trebalo izmeniti i Zakon o vodama koji ne propisuje kvalitet, već samo kvantitet vode koja se ispušta u reke, pa je tako, rekao je ministar, svejedno da li neko preduzeće u reku ispusti 100 litara tople vode ili 100 litara neke štetne materije.

Dragin je ukazao da je Ministarstvo, radi sprečavanja budućih zagađenja, pojačalo preventivni inspekcijski nadzor i najavio da bi do kraja godine trebalo da se zaposli oko 50 novih inspektora zaštite životne sredine. "Pokušaćemo da prevencijom i upozoravanjem potencijalnih zagađivača smanjimo posledice. Ne kažnjavati ljude kad su već napravili neku glupost, već ih upozoravati da ne bi do toga došlo", istakao je on.

Dragin je napomenuo da će usvajanje protokola iz Kjota, kojim se utvrđuje dinamika smanjenja nacionalnih emisija gasova, za Srbiju značiti povećani priliv stranih investicija i povećan broj radnih mesta.

On je istakao da Srbija, kao zemlja u razvoju, nema obavezu smanjenja emisije štetnih gasova, ali se za nju otvara mehanizam "čistog razvoja", tako da razvijene zemlje imaju interes da ulažu u čistu tehnologiju u Srbiji i tako dobiju veće kvote za emisiju gasova u svojim zemljama.

Dragin je, povodom zagađenja Bora, naglasio da će budući kupac Rudarsko-topioničarskog basena morati da poštuje najstrože ekološke standarde koji će stanovnicima tog grada garantovati čistiju životnu sredinu i omogućiti da se tehnološki proces sprovodi bez zagađenja vazduha sumpor-dioksidom.

Kredit za sanaciju jalovišta

Za sanaciju jalovišta u RTB-u Bor obezbeđen je kredit Svetske banke, a za saniranje brane na jalovištu biće izdvojeno 170 miliona dinara iz Nacionalnog investicionog plana, naglasio je on, podsetivši da je pre mesec dana u tom gradu postavljena stanica za merenje kvaliteta vazduha.

Ministar je naveo da je još jedna od "vrućih tačaka" na ekološkoj mapi Srbije Veliki bački kanal u kome se nagomilavaju nečistoće iz okolnih gradova – Kule, Crvenke i Vrbasa.

Prema Draginovim rečima, u tom slučaju prvenstveno bi trebalo raditi na rešavanju problema industrijskih zagađivača, ali i u saradnji sa lokalnim samoupravama izgraditi prečistače gradske vode.

Dragin je istakao da je u okviru strategije upravljanja otpadom od 2004. godine do sada izdvojeno iz Fonda za zaštitu životne sredine 887 miliona dinara, od čega 739 miliona za izgradnju novih deponija, a ostatak za izradu projektne dokumentacije i sanaciju postojećih deponija.

Nacionalna strategija upravljanja otpadom predviđa regionalno rešavanje odlaganja otpada, odnosno izgradnju 29 regionalnih deponija i 17 reciklažnih centara.

Dragin je napomenuo da svi načelnici okruga, koji to još nisu uradili, imaju obavezu da u najkraćem roku dostave informacije na kojim mestima može biti izgrađena deponija.

On je podsetio i da će u Beogradu, od 10. do 13. oktobra, biti održana velika panevropska konferencija "Životna sredina za Evropu" koja će okupiti sve evropske ministre iz te oblasti.

Na konferenciji, koja bi trebalo da bude najveći međunarodni događaj u našoj zemlji još od Samita nesvrstanih, očekuje se više od 3.000 učesnika, a do sada se već prijavilo više od 1.500 delegata.