Kralj im šumu dao, Tito oduzeo

Gornja Kosatica – Ova prostrana četinarska šuma u našem selu koju država decenijama seče i koristi nije državna, nego naša. Kralj ju je našim precima poklonio, a Tito oduzeo. Zato hoćemo da nam se, restitucijom, vrati tih 160 hektara pod šumom uzetih pre 67 godina...

To ovih dana, s nadom da će im nadležni argumente uvažiti, kazuju članovi tridesetak domaćinstava iz devet familija u prijepoljskom selu Gornja Kosatica pod Zlatarom, sedam kilometara udaljenom od manastira Mileševa. Uglas govore i dokumentaciju rečenom u prilog pokazuju.

Krunski dokaz im je akt od 13. marta 1928. godine, na kome su potpisi svih članova Ministarskog saveta Kraljevine SHS, kojim se siromašnim stočarima iz Gornje Kosatice bez naknade dodeljuje 160 hektara i 77 ari državne šume na Zlataru u tačno opisanim međama.

 – Učinjeno je to tada po odluci kralja Aleksandra koji se ovim odužio seljanima Kosatice za junaštvo iskazano na Solunskom frontu, odakle se neki nisu ni vratili. Tom kraljevom poklonu prethodila je molba za pomoć tadašnjeg punomoćnika ovog sela Petra Matovića, upućena nadležnom ministarstvu. Tada je, na osnovu spisa suda opštine mileševske, u Gornjoj Kosatici živelo ukupno 349 žitelja koji su gajili 984 grla krupne i 2.640 grla sitne stoke. Danas je stanovnika nešto više, ali je stočni fond znatno smanjen – navodi sadašnji punomoćnik sela Nenad Brajović, ugostitelj iz Prijepolja koji predvodi ovu akciju povratka šume.

On napominje da je u tom aktu iz 1928. država obavezala Kosatičane da poklonjenu šumu najpre premere i ubaštine o svom trošku, a potom da je koriste, čuvaju od bespravne seče i zauzeća, te da na nju porez plaćaju. Ali kad je posle rata došla nova „narodna vlast”, i ovaj kraljev poklon doživeo je sudbinu hiljada drugih oduzetih hektara.

 – Aprila 1947. godine od naših predaka narodni odbor sreza mileševskog oduzeo je celu ovu šumu. I to tako što su na onaj akt ispod kraljevog samo stavili svoj pečat. Šumu od tada koristi Šumsko gazdinstvo iz Prijepolja. Oni i dalje seku stabla iako smo mi tražili da to ne čine dok ovaj postupak restitucije, za koji smo predali zahtev, ne bude završen – dodaje Brajović.

U porodici pomenutog punomoćnika sela iz 1928. Petra Matovića još čuvaju turske tapije o vlasnicima od kojih je kralj svojevremeno otkupio ovaj šumski kompleks. Praunuk Petrov, Milenko Matović iz Prijepolja, ističe da su oni deo te dokumentacije još pre tri decenije pozajmili šumarima u sporu prijepoljske i novovaroške šumske uprave oko zlatarskih međa, koja je tada pred sudom prihvaćena kao verodostojna.

A ako Kosatičanima šuma bude vraćena, oni će, obećavaju, jedan njen deo iskoristiti da naprave etno-domaćinstva sa drvenim brvnarama i u ovom lepom kraju razvijaju seoski turizam.