Fog Rasmusen: NATO prekida saradnju sa Rusijom

Prema izveštajima agencija

Brisel – Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen izjavio je da je NATO prekinuo svaku vojnu i civilnu saradnju sa Rusijom zbog aneksije Krima, ali da je politički dijalog i dalje otvoren. „Mi prekidamo svaku praktičnu saradnju sa Rusijom, vojnu i civilnu”, rekao je Rasmusen na sastanku ministara spoljnjih poslova zemalja članica NATO-a posvećenom krizi u Ukrajini.

On je, međutim, dodao da su „diplomatske linije komunikacije” ostale otvorene u Savetu NATO-a i Rusije, navodi AFP.

Ovo je bio prvi sastanak šefova diplomatije NATO-a otkada je ruska okupacija Krima izazvala najveću krizu u odnosima Istoka i Zapada od okončanja hladnog rata.

Zvaničnici NATO-a rekli su da bi odluka tog vojnog saveza mogla uticati na saradnju sa Rusijom u pogledu Avganistana u oblastima kao što su obučavanje osoblja za borbu protiv narkotika, održavanje helikoptera avganistanskog vazduhoplovstva i tranzitne rute iz Avganistana.

Kontakti između NATO-a i Rusije na ambasadorskom ili višem nivou mogu biti nastavljeni kako bi se raspravljalo o načinima izlaska iz krize.

Ocenivši postupke Rusije u Ukrajini neprihvatljivim, Rasmusen je rekao: „Rusija je svojim postupcima podrila principe na kojima je izgrađeno naše partnerstvo i prekršila svoje međunarodne obaveze. Zato ne možemo nastaviti saradnju kao dosad.”

Rusija je reagovala optužujući NATO da se odlukom o prekidu saradnje s Moskvom vraća retorici iz perioda hladnog rata i navela da nijedna strana neće imati koristi od takvog poteza.

Kako navodi agencija Tanjug, predstavnik ministarstva spoljnih poslova Aleksandar Lukaševič saopštio je da je odluka ministara spoljnih poslova NATO-a da prekinu svu praktičnu saradnju s Rusijom, u znak protesta zbog njene aneksije Krima, nešto već viđeno – „deža vi”.

Lukaševič je podsetio da je, kada je poslednji put NATO doneo takvu odluku zbog ruskog petodnevnog ratovanja u Gruziji 2008. godine, taj vojni savez kasnije nastavio saradnju s Rusijom, uz svoj prethodni dogovor.

„Teško je zamisliti ko će imati koristi od obustavljanja saradnje između Rusije i NATO-a u borbi protiv modernih pretnji i izazova za međunarodnu i evropsku bezbednost, posebno u oblastima kao što su borba protiv terorizma, piratstva, prirodnih katastrofa i katastrofa koje prave ljudi”, saopštio je Lukaševič.

„U svakom slučaju, sigurno je da to neće biti ni Rusija niti države članice NATO-a”, zaključio je ruski portparol.

I međuvremenu, ministri NATO-a naložili su vojnim planerima da „hitno uvedu dodatne mere u cilju jačanja kapaciteta NATO-a za kolektivnu odbranu”, kazao je jedan zvaničnik NATO-a, prenosi Rojters.

Te mere bi mogle da obuhvate slanje vojnika NATO-a i opreme saveznicima u istočnoj Evropi, izvođenje većeg broja vojnih vežbi, preduzimanje koraka kako bi snage NATO-a za brzo reagovanje mogle brže da se mobilišu i reviziju vojnih planova alijanse.

Kako je naveo komandant NATO snaga u Evropi Filip Bridlav, Rusija ima sve potrebne snage na granici s Ukrajinom. Ukoliko odluči da upadne na tu teritoriju, Rusija bi mogla da ostvari te ciljeve u roku od tri do pet dana.

Ocenjujući situaciju na toj granici kao „neverovatno zabrinjavajuću”, Bridlav je rekao da je NATO uočio znakove pomeranja sasvim malog broja ruskih vojnika preko noći, ali da nema indikacija da su se oni vratili u kasarne, preneo je Rojters.

----------------------------------------------

Rasmusen: Krim je istorijska greška

Brisel – Dalja ruska intervencija u Ukrajini nakon pripajanja Krima mogla bi da bude „istorijska greška” s ogromnim strateškim posledicama, saopštio je generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen. „Ukoliko bi Rusija dalje intervenisala u Ukrajini, ne bih oklevao da to nazovem istorijskom greškom, koja bi mogla da dovede do dalje međunarodne izolacije Rusije. To bi moglo da ima dublje posledice po odnose između Rusije i Zapada i to bi mogla da bude greška s ogromnim strateškim posledicama”, rekao je Rasmusen na konferenciji za novinare posle sastanka ministara spoljnih poslova alijanse.