Dan kada je uništeno nacionalno blago Srbije

Narodna biblioteka Srbije na Svetosavskom platou danas čuva mnoge istorijske, arhivske, književne, kulturne i druge spise od neprocenjivog značaja. Ali, njihov broj i vrednost bili bi znatno veći da 6. aprila 1941. godine u plamenu zauvek nije nestala zgrada Narodne biblioteke Srbije na Kosančićevom vencu i knjižni fond od 500.000 svezaka, zbirki i drugih dragocenih dokumenata. Dan sećanja na stradanje ove kulturne institucije u Drugom svetskom ratu obeležen je juče na lokalitetu gde se do pre 73 godine nalazilo zdanje Narodne biblioteke.

Ivan Tasovac, ministar kulture i informisanja, podsetio je okupljene da su 6. aprila nestali dokumenti koji svedoče o srednjovekovnoj ali i kasnijoj istoriji Srbije i Evrope.

– Uništena je neprocenjiva zbirka kartografskog i grafičkog materijala, nestali su srednjovekovni srpski i orijentalni rukopisi, bez čijeg poznavanja nije moguće razumevanje naše i evropske istorije, ali i nedovoljno proučena turska dokumenta, stare štampane knjige, prepiske značajnih ličnosti iz kulture i političke istorije Srbije i Jugoslavije. Fond biblioteke bio je svedok burne i dinamične istorije ovih prostora i upravo je zbog toga uništenje Narodne biblioteke jedan od najvećih zločina počinjen nad pokretnom kulturnom baštinom u Evropi tokom Drugog svetskog rata – ukazao je Tasovac, dodajući da je bombardovanje Narodne biblioteke postalo univerzalni simbol uništenja kulture, umetnosti, nauke i obrazovanja.

Svetlana Jančić, v. d. upravnika NBS, podsetila je brojne pisce i ljubitelje knjige okupljene na Kosančićevom vencu da je ova institucija najstarija i najuglednija ustanova kulture u zemlji i da je od nastanka verno delila sudbinu svog naroda.

– Ta sudbinska povezanost dobila je najdramatičnije razmere za vreme nemačkog bombardovanja Beograda u aprilu 1941. godine. Uz velike ljudske žrtve i ogromna razaranja grada u vazdušnim napadima čije su posledice i danas vidljive, nepovratno je uništena dragocena nacionalna, naučna i kulturna baština, prikupljana i čuvana u NBS od osnivanja 1832. godine. Nestalo je sve ono na čemu su najugledniji i najumniji poslenici kulture, nauke i prosvete sa svojim pomoćnicima vredno i predano radili, gradeći nacionalnu biblioteku po evropskim uzorima – ukazala je Jančićeva, podsećajući okupljene na reči profesora Radoslava Grujića, jednog od očevidaca požara.

Prema tradiciji, i ovog 6. aprila ljubiteljima knjige obratio se jedan srpski književnik. Ove godine ta uloga pripala je akademiku Miru Vuksanoviću.

– Ko god da 6. aprila besedi na ovom mestu ne može da izgovori nešto obično. Među ovakvim ruševinama moramo birati reč, koja ume da sevne i za trenutak osvetli naša sećanja. Ovde je u manitoj vatri kao zmija pištalo slovo, pištalo je toliko slova odjednom da je vrisak dirao nebo. Ali, srpska reč u svim narečjima i dijalektima, vukovska i predvukovska, nije ovde spaljena, nije istopljena. Svaka srpska reč onda se digla plamenom i otišla u dim, a odatle na sve strane, u kuće gde se misli, čita i piše i voli na srpskom – rekao je Vuksanović, simbolički povezavši spaljivanje biblioteke sa spaljivanjem prvog srpskog prosvetitelja na čijem se platou danas nalazi moderno zdanje ove institucije.

Okupljeni su naglasili i da prostor na Kosančićevom vencu treba što pre urediti i obeležiti, a pojedini ljubitelji knjige koji su došli na obeležavanje ovog datuma ostavili su po jednu knjigu, kako bi tim postupkom simbolično označili povratak knjige na ovaj lokalitet. U okviru svečanosti održan je i umetnički program u kome je učestvovala pozorišna trupa „Dah teatar”.

Odata pošta žrtvama šestoaprilskog bombardovanja

Načelnik Generalštaba Vojske Srbije general Ljubiša Diković juče je, povodom obeležavanja Dana sećanja na početak Drugog svetskog rata u Jugoslaviji, u ime Vlade Srbije, položio lovorov venac kraj Spomenika stradalim pilotima na Zemunskom keju.

Vence su položili i predstavnici boračkih organizacija i privremenog organa grada Beograda.

Član privremenog organa Nikola Nikodijević rekao je tom prilikom da je Srbija bila na pobedničkoj strani u Drugom svetskom ratu i da danas što češće treba da ističe svoju antifašističku prošlost.

Dan sećanja na žrtve šestoaprilskog bombardovanja Beograda obeležen je juče polaganjem venaca i odavanjem pošte žrtvama na više lokacija u gradu. Goran Vesić, sekretar Privremenog organa Grada, zajedno sa predstavnicima Udruženja Beograđana „6. april”, vence je položio kod fontane „Vrelo života” ispred palate „Beograd”, u porti Vaznesenske crkve, kao i na spomen-obeležju u Karađorđevom parku.

– S dužnim poštovanjem danas se sećamo 73. godišnjice varvarskog bombardovanja Beograda u kojem je živote izgubilo više hiljada naših sugrađana. Tada je Beograd zverski uništen samo zašto što se jedan mali narod usudio da se suprotstavi nacistima i da pokaže svoj stav o tome šta se tada dešavalo u svetu. Beograd je bio proglašen otvorenim gradom i nije se branio, a kažnjen je od strane nacista samo zato što nismo pripadali njihovom poimanju sveta i nismo se uklapali u njihovu podelu sveta – rekao je je Vesić, ističući da će u narednom periodu biti pronađeno rešenje da se napravi pravi spomenik žrtvama i šestoaprilskog i bombardovanja na Uskrs 1944. godine.

Poštu stradalima u Drugom svetskom ratu odao je i Siniša Mali, predsednik Privremenog organa Grada, koji je vence položio u Aleja žrtava bombardovanja Beograda aprila 1941. godine na Novom groblju.

– To je bio jedan od najdužih i najtežih dana u istoriji naše prestonice. Tog dana Beograd je bio bombardovan u četiri navrata. U tom trenutku grad je imao oko 370.000 stanovnika, a 6. aprila, prema zvaničnim podacima, nastradalo je 2.274 građanina, dok se nezvanični podaci kreću i do 4.000 ljudi – podsetio je Mali, izražavajući nadu da se tako nešto nikada neće ponoviti.